Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

ХО

речем, с необузданим беснилом учини се овај напад, н тако снажан беше, да му не могоше више одолети племенском и веровном мржњом раздражене чете усташке, које су страшно десетковане челиком п оловом. Оне оступише, али борећи се. 5

(ви су борци уморени, изнурени напором и жегом, но сви су отрезли у магли од пушчанога дима и паре крваве. Али докле год траје душа у крвавом израњеном телу, докле год може нога, још корачати, докле може рука оружјем владати — дотле се боре. Џа и "они, који су попадали по крвљу поплављеној земљи, којима већ испада. оружје из малаксалих руку — не траже милости; не траже милости, него се бране последњим оружјем, што је природа дала човеку, бију се песницама и ногама, ноктима и зубма парају п кољу свога, противника. Узалуд се трудише ђенерали и официри да зауставе све грознији бој и да стишају разуздану Фурију; докле се год могло дотле се борило, гушало, п кад већ и последњи устаници падоше, стиша се борба, и као што вели један транцуски песник. „битка, преста. кад борца неста“.

Сарајево је аустријско, крваво га је извојевала, скупо платила. Толем је број усташких лешева што лежаху укочени и бледи, по крвљу умрљаном земљишту. Алпи Аустријанци су изгубили доста, скупих глава, п дугачак је низ гробова, што су поређани поред турскога гробља п што крију тедеса храбрих аустр. бораца. Пуно је рањеника у болници, у гувернерској палати, по дугачким изукрштаним ходницима делала и многобројним другим зградама.

Тек кад се почео хватати мрак, погашен је пожар и варош је стишана. По што је прекинута борба па до мрака, погубљен је већи број људи, који су се с оружјем у руци борили против аустријских трупа, По заповести главнога команданта покупљени су сви лешеви. што су се нашли по висовима, улицама и кућама и сахрањени су. Број заробљеника. увећава се сваког сахата, сваки час доводе се нови заробљеници, који су нађени сакривени по подрумима. Један устаник беше се сакрио у тудбе бегове џамије, па је чак сутра дан пуцао на аустријске војнике; бранио се очајнички и ранио их је неколико, док је погинуо.“ -

У страховитој овој борби Босанци су се показали као други Карталгинци, кад је оно насилнички на њих и варош им напала римска. војска.

Готово с таким истим јунаштвом и пожртвовањем устаници су још дуго борбу водили по осталим крајевима Босне, док не бијадоше које надмашнијом силом окупационом савладани, а које склоњени на предају послије разних знатних обећања и угрожавајућих претња.

Због тако очајничког отпора устаничког, морала, је аустријска. војска, ма да је имала преко 200.000 војника, ратовати четири мјесеца, док је имала у својим рукама Босну и Ерцеговину до ријеке Лима — Дрине и вароши Фоче. Утруђена, стара Аустрија морала, је ту стати и новопаварски округ оставити за згоднија. времена.

Тада (половином мјесеца новембра) позвала је влада Аустриј„ска, бјегунце у порушену им отаџбину — Босну и Ерцеговину и про“