Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

115

од Турске, упоређујући унутарње државно уређење, државну зграду те две земље. А п како ће дијелитиг Руска државна господа гоне све једно као и турска, или још жешће сваку слободну и напредну, истиниту и правичну мисао. Погледајмо само на званичну руску Опбрију, земљу куда она раденике за народ, политичне осуђенике у ваточење шаље, па ћемо се одмах о томе освједочити. Тамо гинеи пропада хиљадама најодабранијих, најпоштенијих п најнапреднијих руских синова и ћери, окованих и стрпаних по оним казаматима и рудокопима. Од руских осуђеника тек ако половина жива пи здрава издржи пио рок осуде, а код Турака не ће пропасти ни четврти дио, а све остало се врати дома. Руских бјегунаца и изгнаника политичних пма по свијету раштрканих у далеко већем броју, но турских.

И ти бјегунци руски, исто као п заточеници у Сибиријп, најчеститији су грађани и грађанке пмператорско-деспотске Русије.

Све то бива под управом „славног цара ослободитеља“, славних, мудрих дипломата руских.

Така ето факта бацају људе п народе у сумњу, 0 царској искрености пи чистом пријатељству његовом према народима на балканском полуострву, према њиховом истинском, правом ослобођењу.

Због неслободне п неправедно уређене његове царевине, здравомислећи људи се једнако боје, да он под фирмом ослобођења не жуди највише за тим, да ослободи „браћу Србе п Бугаре“ од некрштеног турског јарма, па да их стави под „кнут“, под камтију, и под тешки јарам своје крштене п православне пмператорско-државне руске господе, која баш ни цигле искре није боља од турских „ефендија“ п паша, осим само што ови последњи називају браћом (кардаш) својом народ турски, а хришћане „раја“ и „ђаур“. — руска пак господа називају сав свој народ „мужик“ п „черн. До душе руска, госпоштина, није сама така. У Јевропи има доста и доста равне јој браће.

Пита се: могу-ли донијети среће неком народу така господа, која у својој рођеној држави. свој рођени народ држе у ропству и несрећи, која јањичарски гоне све поштене пријатеље народа руског.

Може-ли ослободити некога она држава, која на своме дому, код својих грађана варварски гони и гуши њихово свако слободније кретање, сваку слободну, праведну, истиниту мисао и ријеч г Да су руска господа своју државу п свој народ угњетила види сеп отуда, што је народна партија године 1878—9. неколико највиших и осредњих управљача својих поубијала п израњавила, стављајући над убијеним тијелом оваке надписе: „смрт издајпцама и шпијунима |“ пли: „овако ће бити свакоме угњетачу народа, и слободе“. Ова бунтовничка партија, народа тако је јака, да она на сред улице, међу толиким свијетом убија противника, који се није хтио на прву и другу опомену поправити, и умакне у невидиш. Из тога се отворено види да п сами грађани одобравају убијства, иначе они би их сами ватали. А и како неће кад им је зулум додијао, а револуционарна. партија води борбу да се у Русији прогласи устав, који би гарантовао народу слободу и напредак, правду и више блаостања.

5#