Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

116

Сносећи тако грозно стање, сви су нполе бољи руски журнали отворено, у вријеме рата, говорили, да руска држава није достојна. да друге ослобођава, почем и сама у својој држави слободе нема. Тако „Вјестник Јевропе“, у другој књизи за 1878. годину вели: „Онај, који хоће да другим управља, треба прије свега да научи како ће сам собом управљати. Па даље: ми ништа друго Бугарима дати неможемо, до нашу војничку силу ; и као ослобођачи, требало би да им дамо потпуно ослобођење, но ми то дати не можемо кад ни самп немамо. „Над њет и суда њет“. — Наша кампија руска неможе Бугарима ни слободе ни среће донијети, а наши чиновници говоре, да је за Бугаре најбоље ослобођење п слобода — кампија“.““)

И заиста еви таки руски мпелпоци на правом су п поштеном путу, јер је вјечна истина да нико никоме не може датп оно, што он сам нема. Из тога се отворено види, да царска намјера није чиста. ни искрена. Он је вољан да „ослобађа“ Хрпшћане у Турској ради славе, да добије симпатија хришћанских народа на југо-истоку Јевропе, и што је најглавније, да овом илп другом којом згодном при ликом прекрасне ове земље у своју државу стрпа п народе њихове међу своје императорско-руске поданике уврсти. У осталом није се њему ни чудити, него народима, оним, који од царева п краљева. ос10бођење очекују. О овоме дивно учи народе велики родољуб талијански Гвераци, велећи : „Народи ! не вјерујте никада слободи, коју вам краљеви пружају; отров се увијек у златним чашама пружа. Слобода је оно стабло, које треба да народи сами својпма сопетвеним рукама усаде, ако желе да пм то свето стабло слободе истинску корист донесе и рађа“. "9)

45) Далеко опширније о том „ослобођењу“ хришћанских народа од стране Русије, читалац ће наћи у ваљаној књизи просесора Драгоманова: „Русија и балканско питање“ а нарочито у њој чланак „унутрашње ропствомн војна за ослобођење“.

Опет руски журнали „Отечественија записки“, „Савременик“ разлажу о ослобођењу, и доносе податке, да су Бугари боље живили но руски сељаци у Русији, и да су у Бугарској државне и општинске уредбе боље за народ но у ведикој „ослободитељци“ — Русији. — Добру страну тих уредаба признале су чак и званичне „Орпске новине“, велећи, да су оне просте и с тога доста добре, али су их, веле оне, чиновници злоупотребљавали.

Руски полузванични изаслани кореспондент „Новог времена“, Молчанов, вели да су народне бугарске школе тако уређене под самоуправом општинском, да могу бити стваран учитељ и примјер „великој Русији“. Многи Руси чак и то отворено признају, да бугарски сељак п материјално боље стоји од руског народа.

То се види из једне руске пјесме, која овако збори:

„Безвучно и тнусно проноситеја Дон,

Там стони и вопли с објенх сторон, Молитви несутеја до неба,“

0 крохах насуштнато хљеба.

За много љет горја бог дал урожај,

Да муж — кормилец ушол за Дунај. (Боритеја с Турками за царја.)

да параднују лошад — посљедни волишек За сбрују — корову отњал у дјетишек. Кому же косит, кому убпрат 2