Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

117

Да су сви довде наведени наводи истинити, сведочи п једна адреса, коју ћемо овде навести, и која је по упутству руких чиновника п агената, као бајаги од стране Босанаца на цара написана. Та адреса тласп овако:

„Велики паре ослободнтељу !

Већ истиче пет стотина година нашег страдања, од оног несретног дана, кад падосмо под господарство непријатеља хришћанства. звјерских мусломана. Ми смо се надали, вазда смо увјерени били, да ће велики руски народ, као једновјерни и једнокрсни, нама доћи и ослободити нас од варварског ига. И ево Бог је изабрао тебе, паре. да ти ослободиш овај угњетени, подјармљени народ. И нека Бог благослови тебе пи твој народ на то свето и велико дјело.

Има већ двије године дана, како дотјерани до очајања нечувеног душманина, ријешисмо устати противу њега, па или се ослободити или изгинути. И ако смо природном снагом слаби п нејаки, и опет нас је кријепила надежда на будући живот п слободу, п света борба за вјеру п часни крст. Али двогодишња борба са силним непријатељем сатрла је наше слабе силе. Ови дјелови наше богате отапбине преобраћени су у пустињу, цркве варваром оскврњене и порушене, куће и села попаљена. Људи што су у животу заостали тражили су бјегством спасења у Аустрији и Србији, но ни у Аустрији нити у Србији несрећни мученици нијесу нашли саучешћа према, себи, свуда су гоњени владама. Многи између нас морали су се повратити под ножеве својих мучитеља, већина пак нас скривали смо се по пећинама, трпећи свакојаке оскудице, и што нијесмо сви од тлади и зиме помрли имамо благодарити теби, царе, на учињеној по-

Ваивајет к рјекје изнемоглаја матљ И кто пригладит за семеју голодноја и т. д.

Интлески дописник „Дели Њуса“ у једном допису о животу Бугара у Турској, жели да инглески сељаци тако живе као бугарски,

(Српски посматрачи по Бугарској веле, да би желдили да се многе установе турске у Бугарској и у Србији и Русији приме и остваре, као. самоуправа општинска, простота суђења и сеоски земљораднички Фонд, који спасава тежака од пропасти и невоље. Установа ова уређена је од Митадпаше. Она је уређена на овај начин: Овака сеоска кућа дужна је била сваке тодине да засије по 25 ока шенице и плод од тог усјева мора се чист уређен / зрну предати сеоском старјешини, да се прода и стави у сеоски окружни Фонд. То је Фонд да помогне народу у вријеме какве глади: поплаве, суше, туче, пожара и т. д. Почем сваке године не бивају неуродице, то се фонд знатно увећава. Да не би новац узалуд лежао њега издају на умјерени интерес управљачи Фонда, али само они имају првенство на зајам, који усавршавају земљорадњу или подижу разне гране индустрије. Од интереса издржавају се улрављачи Фонда, а главница остаје неприкосновена за народне потребе, кад се која, појави, Коме треба помоћи и колико то рјешава сеоско вјеће. Сваком се даје без интереса, али да поврати у одређено вријеме. Кад неко прави кућу или неку другу зграду, или кад жели да подигне сеоску економију такође добија, зајам без интереса. Ни нашто друго не даје се, па ни на вјенчање, крштење, укоп, крсно име, пити на икакво друго весеље. Помоћу Фонда овог сељаци су били сигурни да не падну у руке каишарске, нити у мреже њихових трозних камата и дугова, и да не пропадају у вријеме неке невоље народне.

49) Види Гверацијеву ваљану књигу: „Опсада Флоренциј ву преводу Лазе Томановића. ~