Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

15

потреба, које се је прије појавило и развило код овог или код оног, него у осталих друштвених чланова.

Шта више, народни напредни захтјеви и напредне идеје умовања п пословања, не само што су продукат народних потреба и продукат историје и цивилизације, него се оснивају, базирају на вјечитим законима моћне природе, то јест на законима усавршавања и прилагођивања.

Научна посматрања и испитивања ове наше разлоге јасним примјерима, посведочавају. Чујмо их:

Земља наша, на којој ми сада живимо, бијаше некада усијани растопљени комад материје у простору ваздуха, без иђе ичега, а сада видимо на њој „пјелисходне“ воде, брегове, равнице п свакојако биље.

Дрвље некада даваше само дивљаке, љуте и бљутаве родове, а данас по законима прилагођивања и усавршавања добијамо воћа. од сваковрсног укуса и сласти.

Прастарог је мамута нестало и на мјесто његово развила се друга животиња, која, се тако упитомила, да слуша глас човека.

Некад људство не знадијаше ни десет избројати, а данас помоћу математичних закона пребраја п мјери величину и растојање небеских тјела —- звијезда, и зна унапред одредити не само дани сал, него чак и минуту, у којој ће се одпочети, и у којој свршити помрачење сунца и мјесеца.

Некада се људство задовољавало, имајући пријесну кожу за. аљину и чергу или земуницу за стан, а данас боме сваки оће угодан стан и чисте аљпне.

Некад су људи јели стјенице као сретство очистити желудац, стомак, а данас за то далеко савршенија п лакша сретства свијет ужива.

И шта извађамо из ових примјера 2

_Извађамо и дознајемо то, да се тако исто и све друштвене уредбе п закони, владе п управе требају п морају прилатођивати и управљати према духу времена и према духу народних жеља, потреба и захтјева; тим више то мора бити, што народи данас више сваћају своја права и човеково достојанство, а до сада народ је био теглећи двоножни вб, роб угњетачима, слуга варадицама и празновјерицама. (О овоме упутно говори чувени правник Блунчлија велећи : „Кад закон и државници неиспуњавају потребе и жеље народа, тад се у њему рађа грозничаво стање, онда њему треба, траг жити лијека, — лијек му је револудија п он има право подићи је, да се опрости болести, нужде п окова!“

Ко тако незна или неће да чини, он је противник народа, он војује противу природних п историјских закона, противу прогреса пи кудтуре. Такав назадњав јесте највећи преступник и злотвор у друштву људском; јер таквим противничким поступањем не само што спрема револуцију и све оне големе несреће, што се материјално п бројно (нумерично) посље револуције осјећају, него он тиме систематично упропашћава људство и његову животну снагу и величину.