Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

14

А да ДОСАДАШЊИ и САДАШЊИ СИСТЕМ ДРУШТВЕНИХ УРЕДБИ ФАК. ТИЧНО УПРОПАШЋУЈЕ ОСНОВНУ И ЖИВОТНУ СНАГУ ЉУДСТВА ево ће сљедећи примјери посведочити :

1. За олржање садањег друштвеног поретка и уредби, пробира. и узима држава народу п људству најздравије синове његове п трпа их у војнике и у ратове. Служећи тамо, они дјелимице пзгину пили се осакате тешким ранама. у бојевима, а многи помру у касарнама, због необичног начина живота у солдатији. Они, што одређени рок ислуже, већином су неспособни за домаћи посао п добар приплод порода, а многи се раштркају по свијету и овде-онде, постану силне слуге тосподске. -

Ријетко је видети изслуженог солдата да је добар домаћин куће и родитељ здравога порода. Ово је у нашој Србијп још емиље и босиље, јер мало постоји стојеће војске и не служи се много година у војсци, и небпрају се најздравији људи у солдате: али у великим државама монаркичним ово узима ужасне равмјере у сваком погледу.

2. Пород свију оних, што чувају државни поредак, то јест, пород државне, црквене и новчане крупније господе, врло је малени већином бољешљивог и непотпуног здравља. Ту жалост још већма. умножава садања система, правац школовања, ђе се тај пород спрема да заузме бабова, господска мјеста: јер садања школа илп боље рећи Фабрика, у којој се државна, црквена и новчана господа Фабрпцирају, сатире ужасно здравље учеће се омладине, п спрема их да п они другима то најдрагоцјеније благо човеково осакате, поруше и сатру.

3. Одржавање садањег друштвеног поретка потребује страота, много новаца, па с тога се ударају велике дације на радни свијет.

Дадије држави, дацаје цркви п дације новчаној господи, ““) која. посредују између произвођача п потрошача.

Она се мора редовно плаћати па. година родила или не родила, и ма човек болестан илп здрав био.

У име тога поретка, одузима се народу и оно, што му је најнужније за опстанак.

(С тога долазе гомиле оскудица у рани, стану, одјелу и одмору.

Те оскудице поруше и најбољу снагу ума и тијела, п доносе малаксалост и пропаст : јер уморно тијело, по законима, физиологије и хигијене, потребује довољног одмора, добре ране, здравог стана и чистог одпјела.

") 0 том троструком давању и испијању народа, ево како велики сранцески научењак Прудон вели:

„Народ плаћа владу, плаћа правду, полицију, цркву, круну, ђумрук, таксу, војску и трговце. Он плаћа и за сваки свој покрет, плаћа што иде п долази, што једе и пије, што купује и продаје; он плаћа за тужбу и молбу, за учење и за неучење. Он плаћа што се роди, ожени ш живи; плаћа кад губи и добива; плаћа кад ради и кад неради; плаћа кад лаже и кад истину говори; плаћа кад се веседи и кад умире, ИМ по томе изгледа, вели Прудон, да је се народ до сада само молио п плаћао. Но ми мислимо дошло је доба, да народ свилозофира и да само за себе ради.“ А

Види његову књизу: „Правда у револуцији и цркви.“ Прва штудија.