Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

16

и док се религија, у идеју чистога разума, а народност у идеју човечанства не прелије ит д. То увиђају сви свијетли умови и поштени пријатељи народа и човечанства, п за то свуда и свагда озбилно раде. На то их нукајун подстичу вапијуће потребе народа, битни интереси човјечанства п морална дужност човјека.

( тога, сваки државник п сваки члан народног и човјечанског друштва, треба, и управо рећи мора, сва. ова научна и човјечна разлотања и сва наведена Факта увјек на уму имати, и по њима се тачно и поштено управљалтп.

Тога. ради св пише и изучава историја.

Без те цијели она ништа не вриједп. 5

Ради тог велпког задатка. људског негује се просвјета п култура.

Ако оне у правце не циљају на то, то јест на човјечанско бралство и на једнака права и једнаку срећу свеколиких друштвених чланова, онда оне нијесу нужне, и треба пх укинути; јер нећемо више да култура буде цијел, а човјечанство само голо сретство за, развијање науке п културе, већ хоћемо, да култура и цивилизација, да религија п држава буду средство, да се дође што прије до велике човјечанске цијели, до општег благостања л среће за свеколике чланове народа п људства.

И треба укинути све, ама баш све, што не иде на ту цијел, а још прије оно, што је противно томе најспасоноснијем узору људском.

„Дакле, по довде навађаним разлозима морају се управљати сви свјестни и поштени чиниоци државног п друштвеног поретка, ако нијесу ради као срамни и застиђени преступници одговарати пред стротим судом историје, пред судом културе и прогреса, п пред неумитним судом народног и човјечанског гњева.