Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

17

ТЕ

Сад би било на реду да приступимо опису босанско-ерцеговачког устанка: но тај ток, који би везао увод са самим дјелом, морамо за који часак ипак прекинути, јер држимо, да је нужно прије тога упознати читаоце са земљиштем, гди се је буна заметнула, и његовим народом. То сазнав, лако ћемо моћи разумјети са шта се толико њих званих п незваних око Босне и Ерпеговине отимаше и једнако отимају.

Сад, ево нас на ствар.

Босна п Ерпеговина земље су међу најбољим и најљепшим земљама у Јевропи. Земљиште је испрекрштано многим ријекама, рјечицама и живим изворима, који га чине плодороднијим. Оно се таласа, сад дивним равницама, сад брежуљцима, висоравњима, гораша и брдима. И брда су босанска готово сва удесна за разну привреду, јер нијесу онолико каменита и гола као ерцеговачка и црногорска. Ма да је Ерцеговина. оскудна са минералним водама п рудама. Босна је на све стране изобилна и са тим друштвеним потребама. Због те обилатости у природним благама јамачно сеје онап прозвала „поносна. Босна“.

Накратко рећи: у дивним овим земљама находи се, рађа и рађати може све што животу човјековом треба. Једна голема оскудица само постоји, оскудица у праведном друштвеном уређењу (ортанизацији) п оскудица у разумном пзрађивању друштвених намирница. Обје покрајине износе око 1.100 квадратних миља у простору, а у њима живи 1,800.000 људи. По милости мантијаша једни становници зову се „православни“, други „муамедовци“, а трећи „римокатодици“ или „шовци“. Свака ова вјера тврди за себе, да је православна, а другим пребацује да је погана п лажна. Оне једна другу хуле, срамоте пи презиру, а вјерујуће овчице то све виде и моле се оној вјери, која не признаје за се да је крпвославна ; свако туре своје буре фали“.

Ове вјере без разлике говоре једним, српским језиком, осим цариградских званичника — „османлија.“

Православни само састављају једну половину становника, а другу половину сачињавају римокатолици, мухамедовци и Јевреји ; ових пошљедњих за, сад нема више од 83—400 душа.

Мухамедовци су већином смјештени по варошима; села су им готово сва уједињена, ушорена, регулисана.

Вјера у мухамедоваца, пореметила пм је у неколико и нарави

обичаје и способности. Шотурчени Срби, а тако исто п Грцип Бу5 а