Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

ЈЈАТ

Тди год државници владају народом помоћу оружија и апсава, а не помоћу правичности и слободе, тамо се п нехотице развија квасац буне (револуције), која ће раније или допније учинити дар-

: мар. Тад подједнако страдају и угњетени и угњетачи.

Сад прелазимо на ПОЧЕТАК И ТОК БОСАНСКО-ЕРЦЕГОВАЧКЕ БУНЕ. Разлози и Факта, која смо напријед у уводу наводили, важе за све човјечанске буне (револулије) и историје, за све народе и за сва времена. Па ни ова наша народна револуција, која се је отпочела тодине 1875. крајем мјесеца јулија у Ерцеговини, а у почетку августа исте године и у Босни, није планула из религиозног нити из националног фанатизма, као што неки веле, већ је и она нужна посљедица спомињатих узрока, који су скроз на скроз социјалне природе, и у неколико политичних побуда. Она је до душе п са стране потпаљивана; али то потпаљивање само за се не бп никада ухватило корјена, не би никад успједо, да није већ било поменутих социјалних и политичких узрока. Свака, је појава закон нужности, а невоља Петра или Павла. Тај закон је потпуно тачан како у природним тако п друштвеним појавама.

Ријечи ове потврдиће и доказати ови живи примјери. Све до 1850. године Хришћани у Босни п Ерцеговини, исто као и по цијелој осталој Турској царевини дојакошњој, нијесу смјели јавно називати се ни рби ни Хришћани, већ „власи“ и „раја.“ То је тако било, ма да су и сами тако звани босански Турци од оног племена од ког и „раја“ били, то јест од српскога, и ма да сви језиком тога племена говоре.

Хришћанских цркви ни тди није смјело бити на видику, већ гди год у прикрајку и то пола у земљи укопаних, као што видимо и сада стару сарајевску цркву. О звонима није се смједо пред Турпима ни говорити, а камо-ли звонити. Знак крста није могао бити ни гди, куд Турчин пролази и оком својим допире. У цркву није било слободно ићи без допуштења дотичне власти. У њој се народ тек по који пут у години дана молио богу, као на прилику о божићу, о ускрсу, о тројичину дну, 0 петрову дну, 0 великој госпојини. Па и за то је требало, да представници општине прије празника умоле надлежног старјешину: капетана, кадију или спахију, и уз то му подаре или главу шећера или коју оку каве, коју котарицу јаја, или што год у новду, да им