Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)
20
то прво с тога, што су Православни више задржали задружни живот у породици — задругу, а друго за то, што нијесу од својих мантијаша којекаквим лудоријама толико убијени у главу, заглупљени као Римокатолици. Православни попови у Босни и Ерцеговини, са свијем су тежаци; онп раде у пољу једнако, носе се за вријеме рада као п остали ратари; кад је врпјеме црквеној служби, метну на се што поповског, па иду у цркву. Осим у варошима, они не сачињавају никакав господски ред, нити их сељаци тако сматрају, и ако их иначе поштују. Наука учили нијесу никаквих.
Ове им је, што знају одслужити службу у цркви, очитати молитву и т. д; Бивало их је, но у новије врпјеме ређе, који су знали на памет, што им треба, а читати п писати никако нијесу ни знали. Рпмокатолички пак и мухамедански свећеници већином су свршавали богословије по Италији и Цариграду, Меци п Медини. Као такови били су вјештији заглупљивати народ, те с тога је ваљда п „словесно стадо“ умно отупило.
Они п јесу спјали вјерску мржњу, вјешто умјели распалити религиозни фанатизам, који је народ раздвојио, завадио рођену браћу п сестре једне отаџбине, једног племена и језика. Прпродне комшије, природна браћа и грађани једне домовине, једнаки палници, па у непријатељске п крвничке таборе подијељени, раскомадани! И јадни народ, несрећно људство у томе грдноме злу, неопажа зла свога. — И тај варварски фанатизам они баш највећма распаљују, којима треба да је света дужност, да сваку мржњу између народа пи људ. ублажују, гасе п коначно искорјењавају; да шире свете пдеје општег мира, братске љубави и човечанског зближења и уједињења. — (О, да-л ће већ једном настрпшти оно свето врпјеме, кад ће истинска цивилизација и прави пријатељи људи п тамо као пш по свему осталоме свијету почети сијати пзмеђу свију вјера и народа свето сјеме братске љубави п једнакости заједничког рада, пстински пријатељских одношаја и човјечних осјећања; када ће п тамо почети сви свјесно цијенпти оно лијепо п спасоносно начело, да један ради за срећу свију а сви за једног. Ови поштени синови п ћери народа н људства треба свим срцем и свом одважношћу на томе да раде. Сјеме то, продукт је праве науке, моћни творац човечанског братства и праве среће свеколике народне п људске чељади. Сјеме то носи на себи печат најсавршенијег морала, јер хоће да уроди општу срећу, мир и братство.