Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

21

ДА СЕ ОДРЖИ ТАКО НАЗВАНИ РЕД И ПОРЕДАК ДРЖАВНИ, НАРОД ЈЕ МОРАО ОВЕ ДАНКЕ ДАВАТИ:

1. Арач. У старо доба, је ова дација била мала и неосјетна. Старци и старице веле да памте, кад је арач био само 100 пара (2 п по гроша) или по Франка (динара). Свака хришћанска мушка, глава. морала га је плаћати. Но доцније, кад султани п остала стамбулска господа узеше живити раскошвије пи у томе се као п у многим другим државним ујдурмама стадоше угледати на остале власнике у „просвјећеној“ Јевропи, арач се повиси на 8 цванцике (12 гроша), па. послије још п на 24 гроша. — Мухамеданци арач у старо доба не плаћаху, ал зато морадоше бити свагда готови, о свом трошку поћи у бој, кад и камо царевина позове.

Разумије се, на арачлије је народ мрзио већ са самог им заната ; још већма, што оне нијесу хтјеле чекати. Кад се огласи по селима, да су дошле арачлије, све би претрнуло, јер се морао арал на. прво потраживање издати, ма га из ока пз бока извадио. То немилостиво потраживање и родило је код народа врло велику повику на арач, док није најзад и укинут године 1847.

9. Вергија, пореза. царска мприја, што све једну дацију означава. била је у старо врпјеме такође незнатна. Није тако давно, како је ударана одејеком на село, „с куће на кућу“, „с дима на дим“ по пет талпра, а на мјеста и мање. Но тако се није плаћао, већ колико је који могао, према свом иметку ; у име тога би се сељаци

у

Кад у Леке сагледа чардаке И лекину виђе госпоштину. Од шта бјеше на чардак простирка 7 Бјеше чоха чардаву до врата, А по чохи свила и кадифа. Па какви су у Леке чардаци, Какви-ли су под главу јастуци 7 Ове од чисте свиле и кадиве Ша, све сухим исплетени златом. По чардаву многи чивилуци, Ђе се вјеша господско оружје, Чивилупи од бијела сребра. Што бијаху на, чардак столови 7 Столови су од бијела сребра, А јабуке од сувога злата !“ Пјесма Краљ Вукашини Момчило војвода“ показује таку исту раскош код наше госпоштине. А ијесма Бој на Салашу“ вели да они то нијесу зарадили, већ. јадна сиротиња раја. У њој се овако поијева : „Жеље та сјели три српске војводе ! Жеље га сједи и вино попили ! Ви пијете и попијевате, Сиротиња у невољи швили!

Ко је вама коње набавио, Ко је вама чоху порезао, Ко је вама поково орузје, Разма. јадна сиротиња, раја 2“