Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

28

сабрали на „сеоскискун“ п ту заједнички одредили, колико који има дати. Тако се често разреже на, какву велику задругу по 10—15 талпра. а другој сиромашној дође да плати само 1 талир или и мање. — Царску мирију давали су и Мухамедовци.

8. Десетина. Сваки је сељак Христијанин морао спахијп давати десети дио од свију земљиних производа. У пријашња времена давала се поред десетине п деветина, но само од важнијих земљиних производа.

4. Коморија била је нередовна, Дапија. Давана је само у вријеме каквог оближњег рата, на, прилику са Србијом или Црном Гором. Износила је 2 до 4 цванцике. За те новце би се куповала шеница или јечам п напмали коњи п момци, који ће коморе однашатп до на ратиште,

5. Крварина је такође нередовна дација. Њу је платило неко мјесто само онда, кад му се у околини нађе убијен човјек („лешина“), ком се убијца незна. Село плп околна села би платила од 5 до 10.000 гроша крварине. То је к'о ђоја, каштига,. зато, да народ у будуће боље пази п чува своје суграђане.

6. Сербезија. Ње је плаћано по 8 гроша с куће на кућу, као за то, што је народ слободно сербез, рахат живио у царском здрављу.

Поред ових државних дација, народ је давао 34 ОДРЖАЊЕ ЦРЕВЕНОГ РЕДА И ПОРЕТКА «димницу>, владпкану, с куће на кућу по пет гроша. ( тим данком пздржаван је дотични владика п његова влаАпкана. За ову дацију, која пде глави цркве п „скромном“ слузи бога п народа, више су се грабиле насплно кућевне народне намтрнице и за наплату њихову продавале, но за икоју другу дацију.

Редовне п нередовне поповске п калуђерске дације биле су онда далеко мање но сада.

То би биле све тадашње државне дације, које се полптичним језиком зову, НЕПОСРЕДНИ ДАНЦИ.

Посведних данака у Турској онда није било. Тако се исто тад није знало за каматаре п капшаре.

РАДИ ИЗДРЖАВАЊА И БЛАГОВАЊА БЕГОВА И АГА ДО поменуте 1850 године, народ је морао „беглучити“ : све нужне послове своме бегу обављати и по нешто у новцу давати. У љетње доба „кмети“ са свом одраслом п здравом чељади, пду неђељно два дана да беглуче, =>) на мјеста 0 својој, п на мјеста о беговској храни: но било је бегова којима се морао један посао беспрекидно радити, на примјер жњети, док сав не буде готов. Било је бегова зликовачке а често п добре нарави. Тако је по неки звао да му се ради само неђељом п празни-

22) На мјеста су то беглучење звали „работа“, као и код српских пдемића у вријеме српског царевања, кад су себри радили својим спахијама по неколико дана неђељно; гди мање, гди више, како је Тдн доносљо закон или обичај. Уз то су у тој старој српској држави, за коју ми само знамо, да је била „славна“, морали давати дадију од свију родова, које су на земљама. господарским добијали. Тако је законом узаконио „силни“ цар Душан. У Турској старој није тако било...