Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

Толико Бланки. Мп уз то додајемо: На просвјетне ствари се није плаћао никакав ђумрук, биле оне школске пли приватних особа. Учитељи и попови нису ђумрук плаћали ни на какве ствари, које износе мање од 1000 гроша. Тако је и данас. — Влада турска није свој језик силом наметала покореним народима, као што су чиниле чине остале јевропске државе. Она је п спрам других вјера далеко толерантнија (трпјељивија) и човјечнија била, од многих хришћансвих влада и држава.) Што се народа истурчило, није ножем и палешом натјерано, већ је то било у неколико драговољно, из личних интереса. Господа се пистурчила ради господства, а сиротиња, за то, да. се опрости спахија илп неког гоњења. И стотине хиљада народа вољело је олакшицу терета п материјално благостање п личну слободу и сигурност но вјеру своју, те преврне једну и прими другу. Овоме је много допринела п демократска прпрода мухамеданске вјере и управе. Уз то и богомили су се листом истурчили, јер су их због њихове вјере слободоумне гонили п православни и католици.

Турсел се владари стари нијесу својим народима престављали у којекаквим шареним Формама, да тиме засијене своје поданике. Они су сарањивани у асури, да се тим покаже свијету, како нијесу ништа до људи само. Нијесу имали обичаја носити круне на глави као хришћански владари, већ само фес п чалму. То је за цивилизиране владаопе хришћанске било „просто“; јер еси чалма кошта 100 до 1000 гроша, а круна п преко 100.000 динара. Рођен-дан, имен-дан, дан ступања султановог на пријесто, народ није морао светковати. То су тек од скора почели практиковати по примјеру хришћанских држава, које о тим данима приређују сјајне параде, службе, подворења, гозбе и т,Д., што народ стане на стотине хиљада гроша па п динара. Просвјећени јевропеки хришћански народи уживају у тим свјечаностима, а прости и „дивљи“ Турци се махом том модерном обичају спрдају и сматрају га као безцјелну глобу. — Султанских и пашинских слика није било ни у каванама ни у канцеларијама, а камо-ли по школама, док хришћанске државе сматрају за непатриотичност владаочеве слике не држати у поменутим зградама и у стању су за то подозријевати.. Ни на турским новцима нема владаочеве слике. У дрквама и џамијама се није морало спомињали султаново име. Код хришћанских држава, ако свештеник не помене служећи у цркви име владарево, ње-

25) ГрОЗИМО СЕ читајући у историји оне силне ратове, оне ужасне покоље п крвопролијћа између браће једне народности, у име вјере. Какве је страшне мјере предузимала држава против својих грађана, ако случајно нијесу исповједали вјеру, коју она исловједа, само да их пагони да приме њену вјеру! Нокте су им откидали, кожу резали, убадали чиоде до тлавице у месо, врелу воду у уста лијевали, жар у шаку метали и држали та тако све док се не угаси, косу и браду чупали, ноте у жар и у врело масло метали, барут у носи у уши сипали и палили; жене и дјецу пред очима, свезаних мужева и родитеља силовади, дјевојке и жене принуђавали да голе птрају док не падну у несвијест, које од умора а. које од стида и т. д. Умртвити, убити их нијесу смјели, већ су их тако грозно мучили, док се своје вјере не одреку и ону, која им се нуди, не приме, Тако је чинила, католичка Францеска с протестантима (хугенотима), тако протестанска, Интлеска, са католицима радних секти. — Види о овом Беклову спомињалу „Историју ливилисације“, у руском преводу стр. 510. [. књита.