Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

98

вена крв, толика мука, невоља и губитак, донијели жељену корист и срећнији живот, пли још веће патње и несрећу. Уз то, тим навађањем ховемо да знају крштени и некрштени угњетачи, да је народи противу таког поретка буну, оружје подизао, а противу горег поретка. и стања још ће се прије и још жешће подигнути, и осниваче новсг угњетавајућег и глобаџијског поретка казнити и искорјенити.

Па и до саме ове револуције народ је у прилично обилатом броју пмао свакојаке марве и наравно према томе се хранио. Кад је узбуњени народ пребјегао у аустријску државу, чудили су се поданици те државе оноликој сермији, благу, говорећи : „та прије би требало, да смо ми, поданици ове државе, у овакој сиротињи, подитли буну но ви, који имате толику марву.“ И српска војска на Дриничудила се је, кад је видила колике зграде и колико пмање има народ у бијељинској нахији, босанског подриња. И државни статистичар Влад. Јакшић навађаше прије неколико година нека Факта у својој књизи, како Босна боље стоји од Србије у неким струкама рада и производње.

УПРАВА ТУРСКА била је од прије у многоме чисто демократског духа, о чему писаху многи путници јевропски, путујући по Турској у цијели да испитају унутарње стање; она би могла у многој својој уредби послужити као примјер и најпросвећенијим државама хришћанским. Између осталих о томе говори Бланки,“) кога је учено. Францеско друштво у Паризу године 1849. изаслало, да проучи уредбе п стање народа у јевропској Турској. Ево шта он у своме извештају вели: „Управа турска може се рећи да. је најбоља у Јевропи од средњег вијека. Живот општински постоји у Турској развијенији, него-ли п у којој другој земљи. Све омање послове врше управне власти, које бира народ. Изгледа да влада турска не сматра општину за. малољетну п недораслу за самоуправу, као влада код нас у Францеској. Чиновника је бпло мало. Суд је неограничен. Судило се брзо, праведно, просто и очински. Само мито и верозаконске предрасуде могле су мало пресуду продужити и правицу окрњити. Алп, кад је суд судио Турчину своје вере, он није знао ни за какве владине наредбе, господске привилегије, богатство и достојанство. Испити пи суђење није у протокол бележено. Судије као и други чиновници носили су ве просто п са сваким братски понашали, а најбратскије према једновернима својима. Пред њих се може у свако доба, а тако исто п пред палше и везире изићи п говорити. Рекао бих, да је код њих највећа, једнакост у свијету. И последњи просијак улази, сједи п говори п са највећом господом. Турске судије нису тражили, да са скупим хаљинама п накитима драгоцијеним узвисе своје господство. Џензије нису имали, У пређашње доба су чиновници имали малу плату. Наравно према томе и дација је мала била. Ђумруктуреки најмањи је у Јевропи,“

") „Извештај о стању народа у је вропској Турској“ год. 1842., српски превод штамшан у Н. Саду.