Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

47

У Крајини и Посавини давана је беговима трећина, у сарајевском округу половина, у Ерцеговини четвртина, а у новопазарском округу на мјеста петина а на мјеста четвртина“) Она се давала, од свију, и крупних и ситних родова, а не само крупнијих као од прије. Половина од свију жита узимата је само од оних Еметова, којима је бег п сјемена за усјеве давао. Таких је било мало. — Трећина је узимана, и у нарави п у готову новцу, како је кад безима угодније и лакше било.

Трећина и десетина а уз топ неједнакост пред законом биле су најјаче чињенице и потпаљивачи ове буне; то је народ дигло на оружје и у крв натјерало. Вергија — царска мирија постаде још већа. Вергије је плаћао жењен човјек један талир ; на овцу се плаћало на мјеста по 1 грош а на мјеста по грош и по; на крмче по 4 гроша, а на говече и кљусе по 100 пара, а гди гди и више;

„дуванпја-ђумрук од гроша порасте на 10 гроша. Кад платиш ту суму, могао си дувана сијати колико си хтио. Пред сами устанак ова дација претвори сеу мали монопол, скоро у пола тежак као у Аустрији и Русији и још неким државама;

сербезије је се саду мјесто две цванцике (8 гр.) плаћало 10 гроша с куће на кућу;

Уз то се бијалпе изродила још нека „траварина“. Она је плаћана на пашу, гди марва пасе, ма да је народ већином на своју земљу пуштао своју марву да пасе;

жировница') за жир у планинама, од кога се у јесен и зими свиње израњују и

Све те дације бијаху три, пет па и десет пута веће од првашњих, прије 1850-те године.

Имао, немао, морао си давати, јер — вели држава — то је за срећу п благостање народа. Опромах народ! Окрене се да види ту срећу, па у мјесто ње виђа свуд црњу и гору несрећу. Нико му не вели бар у невољи некој На! — већ све Дај, па дај!... „Е, брате, — жалио би се утруђени раденик — однијеше нам и црно иза ноката.“ Ако ко ревкне, да неда више, јер не види од тога, користи, већ праву штету и гору несрећу за тежака и сваког раденика, — таке би мислиоце одмах државна господа кињила, гонила, осуђивала, и затварала као безаконике, као бунтовнике, као рушиоце државног реда пи поретка. Ипак се свијест народна није могла угушити. Тек видиш, гди се један другоме тужи па говоре; „е, брате, баш нас на силу бота у хајдуке гоне! Ово се дуго трпљети не море!

21) Уз пуг буди речено, да подунавски Бугари нијесу плаћали трећине, већ само деветину и десетину. Можда је и то један узрок, те Бугаре није баш тако захватила општа струја ослобођења од Турака.

33) М ову смо дацију нашљедили од старе наше царевине, но мању, нег што је тамо била. Душанова закона члан 43. гласи: „ако у жупи роди жир, тога, жира цару половина а, ономе властелину чија је држава (земља) половина.“ Закон душанов сам докавује, да тежаку остаје да брсти грање. — Ко се није том поретку, заповјесли покоравао, долазио би под тако овани „суд божији“, о коме је раније говорено.