Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

48

Ова неспта гадија, душе мп, неда нам живити ка људима; мора се ил у воду ил у гору. Друга нам не остаје; јер од неко доба све то већма се на зло народу пде“.

И те и пређе набројене невоље донијеле су мудре реформе „Ддобродушног“ султана п његове мудре владе, која се — како тамо у Ферманима пише — и дан и ноћ брине о срећи својих поданика, свог милог и драгог народа. То је донпо чувени „танзимат“ и „хатихумајум“ — чудо аустрпјеко-Францеске државне системе.

Народ је, налазећи се сваким даном све у грђим невољама, почео већма п већма мрзити свеколику државну п крупнију прквену господу, па је од скора почео у велико неговати ту исту мржњу и на новчану господу — трговце. По народу се може чути тдп говоре, како „трговци немају душе“ п да су „гори од Турака“ ; да ће „владике бити паклени дирјеци а попови на дну пакла“ пл да су та државна гослода „крвопије народа п дембели, што благују о зноју п крви народној.“ А и како да их не назива тако, кад ни звани ни брани јурну међу сиротињске кућице, у које ни ови ни њихови султани никад ништа дали ни зарадили нијесу, пл усуде се, по неком праву својих параграфа, оружје потезати п викати:

„Арач, арач! рајо амо,

Пара треба господару“. „Ко мирију царску не да У апс мора да се преда !“=

Дакле, из свега, што смо до сад наводили, отворено п јасно се види, да се револуција ова закувала и планула и да су главни УЗРОЦИ ОВОМЕ УСТАНКУ БИЛИ :

прво, велике дадије;

друго, што се дације нијесу употребљавале на унапређење и ошпту корист свију народних чланова, већ само на узвишавање и раскош оних, који су народ презирали, глобили, заглупљивали и угњетавали ;

треће, крштене п некрштене ате и бегови и другп закупници, којп од 1850. године тако немилосрдни постадоше, да пзгледаше као да мисле, е је „премилостиви бог“ п земљу п народе п човјекову слободу п културу њима под аренду дао, да вољно по свом ћефу господскоме над угњетеним, спротним и умореним радницима. пландовати могу; 4

четврто, поменути се терети никако не смањиваху, већ умножаваху; пето, што су државни закони и управљачи државе, у пркос садањем духу времена, кињили п гонили слободну п истиниту ријеч п напредну мпсао, гди се год појавила, а тако исто и правичне књиге и новине п слободоумно школовање и саборпсање, и све остало, што је дисало духом истине и правде; и

шесто, што је народ почео да увиђа, да се тај државни ред и поредак одржава не ради благостања, среће п слободе његове, већ само за то, да господа лакше господски живити п народ глобити и угњетавати могу; и да је државни морал из темеља прљав