Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

46

Четврто. До тада владике и попови живише далеко серомније и примаху мању награду.

Пето. Од тада закупници десетине већином постадоше кришћанске „бакоње“, за које народ вели, да су куд и камо гори од Турака ; прије је он, велп, с Турцима при наплаћивању десетине и при пазаривању пролазио у пола јевтиније, но од како су те послове узели на се рајини сународници п једновјерци — Хришћани.

То је зато, што су ови далеко окретнији, препреденији п грабљивији и од самих турских субаша, те се од њих не може ништа кл откинути ни сакрити. Они све нањуше и у све завире. Турци су се могли и умолити и подмитити са мањим, а ови раде да тип душу ишчупају и црно иза ноката однесу, вели народ. Наравно Турци нијесу таки зато, што су пријатељски наклоњени „раји , већ с тога, што су троми и лијени били да истражују, и за то што су онџ са мањим задовољни.

Шесто. Од тада се почеше богомоље п цркве у велико по плану видати и раскошно украшавати, што је пет и шест пута више стајало од пријашних цркви. Свакако за њих није падала грађа и новац с неба, већ је п за то народ морао од свога залогаја п од својих пријеких домаћих потреба откидати и давати, да се зида „толеми домбожп“ поред спротињских колпбица.

Седмо. Од тада се мање поштовао и одржавао задружни живот п заједнички рад у народу, што је народно благостање уназаАпло. Оно, што је требало као најдрагоцјеније благо одржавати п усавршавати, почело се рушити. Гди се руши задруга, руши се п блатостање. Заборавља се, да п данас задружна породица добро, а на мјеста и врло добро живи, поред свију терета п неспретних алата. „Доста руку пунани амбарп“, „пнокоштина права је сиротиња вели народна пословица, која је заиста у овоме свету п вјечну истину рекла.

Осмо. Од тада дације п приватна закидања и варања на све стране п у сваком погледу и послу бпваху све веће п веће. У мјестоарача наметнута је народу сад:

војница („аскерија“,) која је далеко већа од арача. Давала се је она за то, што су Хришћани слободни од војске, то јест, што нијесу као Турци тјерани у војску;

десетина је постала трп пута несноснија од оне првашње. Јер почем су спахије уништене, то је она преко многих руку припадала држави. Сад су њу под закуп давали свакоме: ко више плати. Под закуп су се давала поједина села, пошто се означи колико је у њима кућа. Наравно, закупници нијесу гледали на своју вјеру и народност, већ су „народу кожу с леђа дерали“, само да што више прихода добију. Ту се није пазило ни на душу, ни на поштење, на на вјеру ни народност. ШЦијел закупницима није била правда или благостање народа, већ обогаћење себе — пнтерес. |

На мјесто беглучења — кулука беговима, наметнута је трећина, или половина, иличетвртина или петина.