Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

54

неправедније од оних, што су мало плаћени, а што су грабили л грабе објема рукама, па макар то било на грдни морални п материјални уштрб свему народу и цијелој држави. То видимо у садањој и прошлој историји. То нико не може порећи.

На против томе, и садањост и прошлост нас увјерава, да су и поштеније народом управљали п веће поштовање у народу добијали онп, што су мале плате имали и што су живиди не сјајно и господски, веће просто и умјерено.“)

И сав тај описани поредак Турска и њој подобне државе називају правичним и законптим, јер је законом утврђен а од стране претставника, вјере освјештан као морални чин. Ал радницима : занатлијама и тежадима, таки је поредак п ред неправедан п неморалан, јер он само отима туђу муку и на сваку руку, материјално и морално, народ угњетава. Таки поредак изазива праведан гњев код народа, који је, кад невоље преврију, у стању све, што може, против одржавача таког реда учинити. А људи кратке памети и плитког поштења чуде се, од куд мржња на постојећи поредак пи државни морал п његове проповеднике; од куд бунтовници, крваве револудије, преступници и „злочинци.“ То чуђење њихово исто је као кад би ко с какве висине отурио камење на, неку гомилу људи, па се чудио и питао: од куда је камен могао томе и томе разбити главуг .. . То је глупо и најподлије Фарисејство !

Ако се народ развије умно, па увиди све поменуте узроке п појаве, онда му не треба много подстаке, па да започне револуцију, особпто ако се још господа толико забораве и обезобразе, да му праведне захтјеве пи жеље одбадују и гоне.

Окорашњи султани, њихове владе п остала државна господа, презирали су п газпли народне захтјеве п жеље, као у опште дух садањег напрједног времена, п толико занесени били, да ни на поштене опомене народне нису одустали од својих недјела, — опомене, које им је народ на уста српском руком прободеног косовског султана — Мурата изрицао:

· Пазте народ као дјецу своју! Не удрите глобе и намета: Нек је харач петнаест динара (пара) Нек је харач п дваест динара, Ал немојте раји горки бити, По шумама да од вас зазире, Јер зулум ће народ побунити, Па кад скочи сиротиња раја Кад се дигне кука и мотика, Биће Турком по Медини мука...

Раскалашна п одобјесна државна господа су то презрела и радије пошла путем развратне господе византијске, но послушала, тај колико мудри тодико поштени аманет,...

му а се

39) 0 овоме види живи доказ у 26-0ј примјетби у усташком програму, гди је ријеч о Марку Миљанову и другим.