Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

5 55

Обог свију поменутих неправди наРОД и УГЊЕТАЧИ ДОШЛИ СУ ВЕЋ НА НАЈОПАСНИЈЕ РАСКРШЋЕ.

Вјечити и природни господар — народ, није могао већ више попуштати, а тпирјанске ћуди угњетачка господа нису хтјела лако да упусте, да уступе своме раниоцу — народу; великој већини то није дала њихова себичност, глупост и рђавштипа учинити, а мањину, све да је п била вољна, да се поправи стање народа. угуши вика силеџија и удворица.

Тако стање води револуцији, другог изласка не може бити ; право природе народне налази тад спаса само у револуцији. Тако буде, не „по судбини,“ не по „слободној вољи,“ већ по неодољивим законима прпродиним, по законима нужности, притиску одговара отпор — закон је механике.

[ПИ БУНА ПлАНУј раја, скочи на оружје. Стотине година силни владаоци-султани издавали берате својим беговима да гослодски бетују, пашама да тосподски пашују, а рајп давали наредбе и законе да аргатује и слуша своју господу; стотине година, стотине влада п управљача издавало државне законе и уредбе, да се што чвршће утврди тај државни ред и поредак, да га што несвјесније раја. сноси, па тек једног дана ђипи народ као бурна ријека, са узвиком: стојте корманоши глобећег и угњетавајућег поретка ! Доста је тога —- доста је вас — доста, је трпљења — доста је неправде! Нек серуши тај ваш поредак, јер ни мало не одговара нашим жељама и захтјевима, већ нас шта више и до скота хоће да понизи! Нек се униште сви ти закони, које ви расписасте без наше воље, без нашег одобрења, па их удесисте, да гоне праведну п истинску ријеч, да вама доносе господство и срећу, а нами, на“ роду: ропство, сиротињу и несрећу....

[У Ерцеговини је буна прво букнула у невесињском округу крајем јуна мјесеца 1815. године. Туна бпјаше „издала година,“ а господи требало новаца, па не осврћући се на то што народ нема одакле дати, стаде утјерлвати дацију. Појава та бијаше добро-дошла ерцеговачким ускоцима револуционарима у Црној-Гори, Боци Которској и кнежевини Србији, који су за све време доЕ бијаху на страни, крстарили поред граница турске државе и вребали зтоду узбунити народ противу силеџија. И Србија и ПрнаГора не само задовољно гледале су но и тајно потпоматале ту појаву, као чињеницу, која је кадра ријешити српско и тако названо источно питање, ма да обје те српске државе још не бијаху као што ваља спремне за крваво изигравање улоге своје у тој големој трагедији. — Доцније је устанак тај у невесињском округу захватио свуда дуж дадматинске, бокешке и црногорске границе, од Неретве па све до скадарског језера.

„У Босни је буна планула прво у округу Градишком крај Саве п Врбаса, па у дубичком, костајничком и новеком крај ријеке Уне а око планине Козаре и Пастирева. Сва четири та округа устала су 3. и 4. августа. На мах у почетку, власт турска азашаље у усташки логор депутацију, да пита: за што се народ