Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

29

ћемо да пзмеђу нас уклонимо. Ако влада и поглавар добро мисле и раде за народ, њима не требају никакви браниоци у скупштини осим министара, народ ће их срдачно поштовати и на њиховим мјестима, одржавати. Само преступници потребују браниоце. Ко поштено и паметно за народ ради нема се рашта бојати народне воље, народних заступника. Ко не ради тако и треба да пада са тих важних мјеста, па да се на њихова мјеста бољи пријатељи народа, за, вође н управљаче народа постављају.

7. Да се узакони потпуна и неограничена слобода штампе и договора, то јест, да се све научне истине п свачије погрјешке и рђавштине п усмено и писмено, и у књигама слободно пи у новинама, претресати, исказивати и проповједати могу. Потпуно слободна, штампа је јасно огледало, кроз које се свачије ругобе видити могу. Котођ се томе противи, он мисли изнова пашовати, глобити, харати и сатирати народ, па да му се трагови не чују и не знају. Поштени синови _поносне Босне“ и Ерцеговине то ругло трпити неће, јер знају, да је слободна штампа за. народ то, што су очи за човека. Одузмимо човеку очи — одузелисмо му најважнију снагу, којом је кадар био увидити и разпознати добро од зла, п зло од добра. Ми се боримо за свето видјело противу мрака п таме. Ми не гинемо за царство тираније, за цензуру, за притисак науке, слободе, истине и правде, него зато, да створимо широки пут, по ком ће наука п људи све научне и правичне истине слободно исказивати, и истраживати најпространија средства за свеколпки народни напредак, за свестрано народно благостање и срећу, зближење и једнакост. То је једина цијел нашег устанка. Све што се боји од божанске свијетлости слободне штампе и што се пред њеним спасоносним зрацима одржати неможе, то је труло, мрачно, ништаво, неспособно за опстанак, дакле непотребно за друштво као п сваки непотребви пзмет свјетски. Таки измети нек пропадају.

8. Да се узакони потпуна самоуправа општинска, то јест, да свака општина сама са свима својим пословима управља. Под правом самоуправе општинске и то се разумије, да свака општина у своме мјесту данак одређује и распоређује; да она по вољи народа, све више пи ниже управне, просвјетне, дрквене ит. д. чиновнике бира, награђује, и у случају пријеступа, отпушта и казни. Ово мора бити прво зато, што народ боље зна колики данак плаћати може, п, кога ће за свога управљача, судију, учитеља и наставника пзабратт, И кад су они достојни награде или осуде и каштиге, но влада и поглавар, који тамо далеко од народа у престоници сједе; друго зато, што они чиновници, што су избрани вољом народа — вршиће вољу његову усрдно и правично, а они што су постављени од владе — вршиће вољу владину, чиниће што крупна господа хоће, а народ ће багалелисати, угњетавати, презирати и глобити. Ми хоћемо потпуну самоуправу зато, што знамо да овака самоуправа општинска вриједи за. народно тиједо толико, колико руке за. човеково тијело. Шта вриједи и шта може урадити човек без руку, то вриједи народ и оп-