Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

60

штина без праве самоуправе. 3") (О тога усташи Босански као и сви поштени синови Босне и Ерпеговине сматраће за тиранина народног сваког оног, који народу буде крњио и гавио потпуну самоуправу општинску п слободу штампе. Тог ћемо на око узети као најопачијег тиранина истине п правде, народа пи људства, просвете и напретка. 9. И полицајска управа зависиће од општине а не од владе, јер ако она зависи од владе, тад ће се махом бавити са организацијом шпијуна, која ће пазити што ко говори противу крупне господе. Тад ће се полиција бавити притискивањем народа, слободе, пстине и правичности, да се само удвори за веће плате, за виша звања. Кад полиција зависи само од народа, општине, она ће једино вршити вољу народа и мотрити на ред друштва, на чистоћу и здравствено и благодетно стање становништва.

10. Да се утврди право, да народ у свако доба слободно сази-= вати п држати може окружне скупштине и друге омање зборове, без питања владе. Њих нико распустити не може догођ нужне послове не сврше. Њих нико дпрнутп не смије ни у том случају, ако би се нешто заједљиво и крупно догодило, него ће се мудрим и човечним начином ред успоставити, па нека и даље вијећање своје продужавају до свршетка. Ове су слободе најјача гаранција и чињеница. како за народно материјално благостање тако и за његово умно ин морално унапређење. У случају неке поплаве, пожара, глади, опасне болести и других окружних и мјестних невоља народа, ове ће окружне скупштине најлакше п најбрже начина изнаћи, невољи народа у помоћ притећи.

11. Потпуна слобода личне и домаће сигурности мора. се као највиша светиња сталним законом осигурати, то јест, да се ни

36) Говорећи овде о самоуправи општинској држимо за моралну дужност ставити на знање садањим и будућим нараштајима народа ову примједбу: Многе владе свјетске пружају народима, кад је они већином гласова принуде, по који комадић од самоуправе општинске, али уз то пе одређују ни гроша из државне касе на подмиривање трошкова у самоуправи, нето даду општини право да уз непосредни државни данак удари прирез у готову новцу и намете на пића, храну и остале потребе народне. Тим посредним данцима општина терети народ у сваком погледу и нехотице мрази народу самоуправу а то баш влади иде у рачун, не би ли народ устао да обори ту установу — самоуправу, која му нове данке и терете причињава, Ми то нећемо, и хоћемо да и у овоме бољи, лакши и помирљиви правац узмемо. Наше општине не смију никаквих приреза и намета на народ ударати, те тим га отеретити. Него, почем ће оне саме собом сабирати државну дацију, то ће оне од тог непосредног данка прије свега обуставити онолику суму, колика јој треба на свеколику општинску управу, судство просвету, путове, болнице и т. д. па тек што претече слаће у државну касу, у престоницу. Пошто се оваки поредак заведе многи ће се терети са народа дићи, јер овим не само што ће се дигнути многи и многи омањи издатци, канцеда“ рије и пискарања; него овим начином држава може бити и без тако зване „државне контроле“, у којој, код најмање државице, по неколико десетина доста крушних чиповника артију шарају, рачуне и протокоде преврћу и прегледају, ко ђоја, ради тачности сабирања данка и примања и издавања др“ жавних новаца.