Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

љ

61

ЕО због сумње ни престресати, ни затворити, ни из отамбине истјерати не може, но само за учињено дјело по закону казнити.

19. Утврдити право, да може сваки члан наше отаџбине и књиге п новине, и календаре и остале списе слободно издавати пи продавати без икакве кауције, цензуре, штемпларине и данка, посредног. И штампарије може подизати сваки члан наше државе исто као и сваку другу радњу.

13. Свако мучење при неком испитивању, а тако исто окови и смртна п тјелесна каштига укидају се као срамни знак и остатак варварских уредаба и обичаја. А све тамнице, робије и затвори претвориће се у практичне школе и радионице, које ће дотичне општине и држава по научном и човечном плану удесити. Ту ће се „преступници“ и осуђеници обучавати стварним наукама, и разним корисним занатима. Ово одређујемо зато, што се је већ и науком и практиком доказало, да само рад и поука могу преслупнике поправити и унапредити, а не робије, тамновање, окови, мучење, беспослица пи злостављање. Уз то, овај начин чини велику уштеду и корист како осуђеницима и њиховим породицама, тако п свему народу и држави.

14. Стајаћа војска смањиће се на најмањи број, јер она приноси грдне штете свему народу п напретку. Умјесто ње уредиће се народна војска, земаљска одбрана, која ће се недјељно једном код своје општине војничкој вјештини обучавати, и одма за тим домаће и Фамилијарне послове свиђати и вршити. Све војничко шаренило и ордене укинути као некорисну пи теретну за народ навику.

15. Да се у нашој држави не завађа тако звани „државни савјет“ и тако исто ни касациони ни апелациони судови. Ова три „надлежателства“ постоје у многим европским државама, са многобројном крупном господом, на коју се годишње у средњој државици по неколико милијуна новаца похарчи, без пкакве стварне хасне за народ. Све што врше „државни савјетници“ то могу вршити државни министри и народна скупштина. И касациони и апелациони судови повторавају само оно што је вршио општински суд или порота. Ако ли пак некоме ови судови учине се неправични, нек се обрати народној скупштини, том највећем судији народа, и она ће правичније пи брже извидјети п удесити ствар но све касације п апелације. Уштедом ових грдних трошкова, уштеђује се за народ големо средство за, његово благостање напредак и мир; јер велики издатци причињавају велике дације, па тиме и несрећу и буну рађају.

16. Право за адвоцирање укида, се, јер се је у свима државама, осведочило, да адвокати са њиховим адвоцирањем далеко више шкоде но што користе народу. Ако су закони добри и судије поштене, народ ће без адвоката, своје право добити. Није ли овако, треба рђаве законе уништити па праведне прописати, неправедне судије истерати и поштене поставити — па ће сваки у свако доба, хитно и јевтино, уљудно и тачно правицу своју добити. Нек се учи