Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

62

народ сам собом бранити. Срамно је да га други Бао коња за увду води.

17. да каматаре п кајишаре строг закон прописатп, и тако исто и за оне чиновнике, који мито узимају.

18. Почем сваки монопол сматрамо као неморалну установу, која не само што народ терети, него га још уз то побуђује на превару, кријумчарење п крађу, то у нашој земљи не смије се ударатп никаква дација ни памет на: со, дуван, лов, рибе и дивљачи, него сваки вољни може п со п дуван приватно и јавно обрађивати п продавати, и лов ловити по гори п води без икаква данка и намета. Све руде п минералне воде припада ће дотичним општинама. Сав приход од ових једино да се на просвјетну цијел употреби.

19. Свака штемпларина на: молбе, тужбе, признанице, пуномоћија, сведоџое, огласе, тестаменте, календаре п. т. д. укида се као фина глоба народа. Ни ових намета ни монопола у нас до скора. било није, па ипак је народ далеко боље живио п држава. много јаче стајала, но од тад од кад су њекп намети п код нас заведени и почети узимати.

20. Шппјуне п за њих тајне, диспозиционе фондове, у нашој држави нико завађати не смије; јер то води народ: подлости, непоштењу и неправедном гоњењу поштених народних пријатеља. То проузрокује више апсана. п осуђеника, суђења и пискарања, те тиме се народу п веће дације на врат товаре.

21. Почем много постављене државне п црквене господе п њихове велике плате пи пензије, увећавају дације, намете пи терете народу, то ће се у нашој држави постављати само најнужнији број чиновника. Њихова највећа плата ме смије бити већа од 4000 динара (20.000 гроша) а најмања плаћа биће 2.000 — две хиљаде динара (10.000 гроша). Са оваким платама неће тако звани „нижи чиновници“ у свему оскудицу трпљети, као досад, нити ће „виши чиновници,“ крупна господа, по досадањем обичају онако се раскошно разметати. Ово одређујемо зато, што поуздано знамо да ништа више не врпједе п не користе народу владике, папе, ђенерали и министрл од народног учитеља, нити је њихов рад тежи за тијело и ум од рада „нижих чиновника.“ Па кад јо то тако, онда нека су бар учитељи п остали нижи чиновници државе пи цркве у пола награђени колико крупна господа „виши“ чиновници,“') док дође једном и оно

37) Унапријед знамо, да ће сва крупна господа због оваквих одредаба повикати народу: „Браћо и мили народе! Ако хоћете да вам се праведно суди и озбиљно за вашу срећу брине, треба да своје чиновнике добро наградите, да пристојно и угледно живити могу, јер друкчије неће нас народ слушати ни поштовати, Дика је народу кад његов министар, владика, ђенерал и т. д. велељепно живи“. Ми такој господи велимо, да то није истина, јер ено војвода црногорски и заповједник над Кутима, Марко Миљанов, бпо је и јесте врло мало награђен (око 800 динара тодишње), па Миљанов је био поштенији човек, правичнији судија народу, вјештији војсковођа војсци, и богатији са поштовањем од народа, но сви његови најнаграђенији земљаци, но многе хиљаде европских власника, владика, министара, ђерерала и т. д. који примају већу натраду — плату дневно или неђељно но Марко Миљанов преко цијеле године.