Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

свето п правично доба, кад ће сви стварни радници друштва, народа, имати потпуно једнака права, на све и једнаке дужности у свему.

29. Пензија се никоме одређивати неће догођ је у стању било приватни било државни неки посао радити. И тежак и занатлија, и учитељ и књижевник, и поп п трговац, љекар п надничар никакве пензије досада нијесу имали, па су живјели. Пензију — помоћ за, живот треба давати не само господи, неко п свакоме члану наше државе, кад је сасвијем за радњу изнемогао и малаксао. Она неможе већа бити од 600 динара.

93. У свима нашим вишим и нижим школама морају се таке уредбе поставити, да се у школама и женска и мушка дјеца укупно п наукама и домаћим пословима обучавају. Оне морају научити све младе чланове наше отаџбине свему ономе, што човјеку у овоме земаљском друштву п животу потребује. С тога уза сваку школу или близу ње постојаће : башта, воћњак, пчелињак, пашњак за марвумн радионица за разне најпрактичније послове. Школу, која тим правцем не иде сматрамо као ковницу, која кује: болеснике, готоване, љенивце, сметењаке п господу, која уче, да о туђој крвавој замуци живе и благују.

Поред тих чисто народних школа, уредиће се у сваком округу по један практични економско-занатлијски завод, у ком ће се дотичних округа младеж за стручније пословање обучавати. Почем ће ове школе највише нашем народу помоћи, то ће се на њих највећа брига полагати и највећи дпо народног данка употребити.

94. Почем се обитаоци у налпој отаџбини из три главне вјере састоје, то ради олакшице народа п ради мира, пријатељства, п бралства свију вјерозакона, треба одвојити вјеру од школе, па нека сва отачаствена младеж учи у школи само чисту науку и радове, а све што спада у област вјероваконске поуке, нек свећеници сваки у својој цркви или џамији и остарину и омладину у неђељне и празничне дане поучавају. Црква је најпристојније мјесто, гдје треба народ 0 вјечном богу правде и истине обучавали, а за школу су само свјетске науке пристојне. Овим се увећава човјечанска, љубав и умањавају дације и намети и још већма узвишују мисли према творцу васиљене. И напослетку

Марко је живио са свим просто, ранио се као и његови тежаци, спавао у кревету од дасака, сламе и ћебета, понашао се са сваким братски. Он је био раван вожду српском Карађорђу и Франклину Американцу, па и он као и ова два велика мужа више су користили, више су слушани и поштовани од народа, но хиљаде свјетских властника, који примаху велике награде, који се возаху у интовима, раскошно разметаху по сјајним салонима, палатама и њежно љуљушваше по свиленим канабетима и постељама. Ова историска казивања уче нас, да велике плате и раскошни живот нестиче човеку да буде поштован, слушан, паметан, правичан, истинит и родољубив; нето скроман живот, поштен и мај“ љив рад, паметан и човечан посао и братско понашање. (0 тога ми одлучно остајемо при означеним платама и велимо: Оваки уљудан и поштен човек, чиновник, са гореодређеном платом уљудно живити може, а са раскалашним разметањем, наша мала земља и улропашћени народ нијесу у стању никога наситити. Тај нек даље од нас тражи за, себе земљишта.