Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

64

25. Ми, као борци за истинско ослобођење, зарпчемо се крвљу нашом и нашега порода, да ћемо ова права, ово „народно јеванђеље, и ријечју и оружјем бранити противу сваког оног, који нам их нијече, гњечи и пориче. Таквог сматрамо ми, п нек га сматрају сви нараштајп народа, крвним душманином народним, па ма се он дневно хиљаду пута крстио или клањао. Поштени синови и честите ћери наше отаџбине овај наш крвљу обливени, и пепелом наших кућа освештани аманет, никада занемарити и погазити неће,“

Мноте чете, као на прилику: козарачке-пастпревачке п рпсовачке, грмечке, завјериле су сеп крвљу својом заклеле, да ће пи за вријеме овог устанка, а и доцније, кад се буна стиша, — озбиљно радити, да се ова у програму исказана права и слободе на првој народној скупштини законом утврде. — Четовође усташке у Тишковцу : Вид Милановић, Перо Крецо, Стева Алексић, па четовође брезовачке п грмечке чете: Остоја Вејпновић, Мића Шурлан, чараковац, Пера Павловић, Вид фалиповић и Трпива Амелпца п Бундало, — такође су изјавили у име себе п својих чета, пшемено и усмено, да су готови вазда п свуда усташко то вјеровање п крвљу својом штитити, јер веле — ми смо крв своју п свога народа једино за така права п слободе проливади, за та права смо ми кућу своју порушили, родбину оставили, имања упропастили и т.д. Готово и сви остали устаници мисле п тврдо вјерују, да би народ под јемством тих слобода пи тих права, запста срећан могао бити, п ако за праву срећу народа новија, најнапреднија наука пште далеко савршенији основ друштвеном уређењу.

Но ппак се признати мора, да би се запста под гаранцијом оваких права, далеко боље п срећније напредовати п живити могло, но до сада. Така права п таке слободе заиста су удесно средство п згодан пут, којим се може поћи далеко узвишенијој цијели народа п људства. С тога ће сваки искрени пријатељ народа и људског напретка моћи срдачно поздравити поштену намјеру и свијест оних, што су програм онај усвојили п заклели се и завјерилп, да ће га остварпвати. Осталп српски народ, кад буде видио и разумио тај проглас усташки, тај програм народних права, то „усташко вјеровање“, запста ће се срдачно радовати п поносити са таким суплеменицима својим, јер тим програмом усташки свијет показује здраву свијест народну п његово поштење, диже народно достојанство и славу међу осталим народима. Кроз тај програм је тек свијет увидио, да устанак овај није хајдучка игра, да ратујући народ није глупа гомила, људи, који се крваве не знајући ни сами за што; увидио је даље, да је српски народ способан за културни живот, достојан садањег напредног духа времена, достојан поштовања, свјестан свога права.

Једино у име остварења тог програма народ, усташи су трпили у четама п засједама непсказане невоље, незгоде, оскудице п муке. У летње доба трпили су тешке врућине, онако натоварени оружјем, муницијом и ранцем. Жеђ их је до тога догонила, да су морали јести барут, да колико толико жеђ загасе, п пили су више пута из сту-