Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

нијег кова. Пролошка католичка чета братски је живила са четама православним тог краја п непрестано слушала команду из Тишковпа. У босанској револуцији уз вјечног мученика — тежака, ступали су у бој и варошани из Градишке, Новог п Крупе; из осталих вароши, које су лежале на побуњеном пили поред побуњеног земљишта, тек су по неки учествовали. Из Градишке су и сами богаташи у бојевима учествовали и у врло великој мјери овој револуцији привређивали. До душе српски социјалистеу томе прву славу заслужују, јер су шњима, непрестаног сношаја, имали.

Први план о устанку рађен је у Кувана. тих социјалиста (КУЈУ. и М. Х.) и прва ријеч, „устајте на оружије! врпјеме је“ изречена. је народу из уста њихових преко Васе Видовића, Остоје Корманоша, Глиге Злојутра, Алексе (Шксе) Шоповића, Јове Митраковића и дружине.

Обје покрајине ове, мученичке су невоље п големе губитке претрпиле. Босна је више од Ерцеговине упропашћена. У њој је сав онај големи побуњени простор земљишта попаљен и порушен. Пуних пет дана пута, у пречац Босне,од Костајнице до Тишковца, путоваће путнив по земљишту савршено порушеном и пустом. У томе простору само се шест вароши у животу налазе: Костајница, Нови, Шриједор, Крупа, Отока, Лијевно. У горњој Ерцеговини и села и зграде већином су од палежа сачуване. Доња Ерцеговина скоро је као и Босна, порушена.

Мало је те невоље и пропасти, нето п тамо и амо странске интриге и династичке сплетке значајно су п грозно народ завађале, п грдне бесмислене трошкове причињавале, који су се од народног дијела одузимали.

Ово народно дјело, тек што се отпочело, а династије п династичари већ су похитали са силом власти, новца и удворица, да приволу усташе, да овога а не другога, себи за владаоца прогласе, п да чете тога име на јуришу узвикују, па ће их он тек тада помагати.

Због тога су се синови једног п истог народа завађади, између себе тукли, прогонили и убијали. Између босанских устаника бушили су, интригирали и народ цијепали агенти од седам држава, четири од ових племена су словенског а три несловенског. Са једном од тих словенских држава устаници су радили и вазда, били вољни под неким условима с њом у заједницу ступити. О осталим су опћили само за то што су морали. Сви интриганти отимали су се и врзли око ратујућих народа под изговором, да они срдачно за наше ослобођење п благостање раде. У ствари сви су говорили лаж и радили, да задобију

„поносну Босну“ и њене становнике било за поданике, било за оданике. Који су то, што се јагме за „плодородну Босну“ видићесеу току овог списа. Није нам ни мало за чудо било, што нам странци и овом приликом посао отештаваху и големи губитак причињаваху, али нам је жао, што нам и наши великаши то исто чинише, грабећи се о власт и господство, те пизазваше срчбу неких сила, па нам сва борба. и пропаст на јалово прође ..... Да тог није било, Босна и Ерцего-