Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

Девето, многи се изговарају тиме, што владалац и који министар п владика у рату био није, као што је то у Црној Гори било.

Десето, многи су отворено говорили: за што да се бијем за ослобођење народа од Турака, кад ни у себе слободе и правде немам. Треба да прво побијемо наше унутрашње угњетаче и глобаџије, па онда оне у Турској и т. Д.

И за ђаке се београдске вели, да их већина у вријеме првог рата избјегавала у отворен бој ступати; као узрок за то наводи се. што они нијесу били задовољни са унутарњим стањем и уреЂењем Србије, говорећи, као што и руски ђаци и научењаци за, Русију веле: „за чист посао требају и чисте руке“, „ко хоће другога да ослободи мора и сам слободан бити“, „како ћемо другоме дати нешто што сами немамо“, „треба прво ослободити себе, па онда тек друге“ и т. д. Вели се, да је било по доста и сељака и варошана иначе, који су таке исте изговоре и приговоре чинили.

Свакако жалостан је тај приговор и жалосна појава у тако озбиљном часу, али бирократски, не народни већ господски систем управе у Србији угушио је у народу његов некадањи јуначки дух и одважност, и дао му повода да мрзи таки државни ред и поредак и да га с вољом не брани, ни од иновјераца, ни од инородаца, велећи господи својој: за што да се бијемо 2 Ваљда да вам извојујемо веће плате, више подајника Кад отаџбина и држава помоћи потребује, а оваки прекори долазе из народа, то је допста веома жалосна појава с једне стране; но с друге стране она, је са свијем природна. Јер човјек обично брани и бори се за оно, што он воли и поштује, а омаловажава и напушта оно, што му није драго и повољно.

Левкција је сва ва нас врло горка, али је за паметне и поштене људе од големе поуке, јер ће из овога увидити, да треба у држави заводити онаки поредак и онаку управу и законе, које ће народ волити и за то вазда готов бити живот свој и имање залагати.

То што је довде о Србији речено, важи за прво њено ратовање. ДРУГО РАТОВАЊЕ (РБИЈЕ, које је 1877. године на првозваног Андрију Турцима оглашено, далеко је повољније испало за част и успјех војске. 'о је, наравно, с тога што је Турска обратила сву снагу своју на Русе, и што је нови војени министар српски учинио нову организацију у војсци, за коју је мисао он прије рата изтјеран био из службе војничке као „усијана глава“. Овом се приликом војска српска уредно борила око Ниша, Прокупља, Куршумлије, Пирота, Лесковца, Врање п т. д. и сву ту покрајину освојила. Тада су и ђаци виших биоградских школа саставили „ђачку легију“ и пошли на бојиште, ма да су скоро бев боја, прошли. Овдје морамо напоменути, да се при опремању војске на границу у рат, и овог пута показала замашна непослушност и не-