Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

84.

задовољство народа у Шумадији, у српу Србије. Вели се, да је војска ту не само роптала противу новог рата и одказала послушност да машира на границу у бој, већ да је прогласила за. владаоца Србији Перу Карађорђевића, п у име тога завргла буну у Тополи и околини. И то је она тако названа „тополска буна“, која је на скоро угушена била, па је народ пшао у нову борбу на истоку Србије. Тад је Србија освојила око 300 кв. мпља на, том крају. Тамошњи хришћански народ сеоски радо је дочекао српеку војску п управу, али варошани већином су незадовољни били, а Ппроћани су отворено пзјавили, да они неће српске управе ни државе, но желе Бугарску. Власт је ту појаву зашушкала онако како обично владе знају. Увиђавни људи у Србији нијесу одобравалпи ту владину политику; они су желили п желе да се за то свака, покрајина пшта. Ко хоће с нама Србима — добро наз дошао. Ко неће— нек слободно ступа у заједницу с оним, који му се више допада. Нико никог нема права силимице за свога поданика задржавати. Таким начином уређена држава не би морала војску држати, нити гомпле чиновника п апсана издржавали, те тако не би ни народ теретиле велпке дације п намети; тад би уживали мир пи љубав са сједињеним и пограничним народима; а, то је нужно за све велике народе, а то-ли за нас оваке малене бројем п раскомадане.

Мјеродавни људи у Србији веле, да је Орбија у два ова рата изгубила на 30.000 мртвих п рањених људи; број рањеника, како рачунају, претеже број мртвих. Остали губитци народа тако су огромни, да се недају лако означити.

Рекав оволико о српској војсци прелазимо сада црногорскоердеговачкој. (ЈАВЕЗНА ЦРНОГОРСКО-ЕРЦЕГОВАЧКА ВОЈСКА бпла је подељена у двије главне армије. Она је бројала око 90.000 војника: Црногораца на 20.000, а остало је било Ерцеговаца с нешто добровољаца са. стране. Природна ова војска, која није у касарнама и академијама дресирана нити муштрана, била је много срећнија од своје браће у Србији. Добила је неколико сјајних побједа: на Вучијем-долу, на Фундини у Кучима, на Муратовици, на Мањату и т. Д.; добила је неколико градића п по више Фортица, заробила неколико стотина непријатељских војника с неким бројем официра, и једним пашом, и освојила већи простор земљишта у Ерцеговина п Зети, Албанији, но што га је Црна-Гора прије рата имала. Ова чиста народна војска са својим великим напретком п добитком даје лијеп и жив примјер п поуку браћи својој у Србији, као и опомену да се они окану војничких академија, ђенерала, касарни, парада п у опште војничког шаренила. Прплике стварају јунаке, планове п добре вође, а не академије п касарне, параде и шаренп ђенерали, мајори п друго што-шта.

Многи тврде, да је ова савезна црногорско-ерцеговачка војска радије у бој ишла и неуступно се борила, п с тога, што су