Istorija jednog francuskog seljaka

22

непријатељу, а они дај сад удри - даји му јоши пара за то!! — Друм нам се провалио, лепо изгибосмо од блата, ћуприје се поразваљивале, па за то нема пара да се оправи. Кад треба школа, кад треба, друго свако добро, аја! за то нема ни пребијене паре. А кад треба којекаквим мурдарима и пеинама онда се поклањају иљаде, — за њих има пара увек. А-а-а! тако лијег Е, чек', чек. Дакле ми само да издиремо Као волови и да плаћамо данке, а наше крвавице тако да носи мутна Марица 2 Е лепо, бар кад знамо, — а доћи ће време да се прорачунимо. ...“

Кад тако кум по некад плане па се развиче, кума Катарина скочи па слуша на прозору да не иде когод. Кум ома види шта је, па онда говори лакше. Онла је, богме, ваљало добро отворити очи кад што товориш — друкчије за час западе у беду. Власт је Онда купила све скитнице и пезевенке око себе, па им плаћала, те су тумарали и прислушкивали, шта се и како се где говори. Баш су ималм псећи ное ти угурсузи, све копкају да дознаду — да народ смера што год, да л што год разуме.

Ти су се гадови звали шпијуни. Многе ли су поштене људе они упропастили — ал вала по некад су баш и они кијади,... Увате сељаци па их начине мекше од памука, испребијају им сваку кошчицу....

Тако Шовељ поседи, поседи код нас, поразговара бе, па онда са својом Маргитом дигне се, ајд — оде. Тек онда види кум дасам и јајош ту, па се камени од чуда. „Е, е! Зар си ти још овде, Мијаило! — Зар ти ко бајаги разумеш шта ми разговарамо 2 Е, ајд, ајд), сад трчи кући, у Јутру пре зоре треба на рад.“ Сад тек кад се ваља кући торњати, долазе ми на памет и курјаци, и вејавица, и стра да идем у глуво