Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

'92

"пок. Јефта Нетовић. У најновије време Ниш је добио |

и две војне школе: Подофицирску Санитетску Школу и Подофицирску Коњичку Школу. Просвету промичу и Грађанска Касина и Француско-Српски “луб. У Нишу „су увек излазиле по две три новине. Данас се ове новине штампају у Нишу: „Нишки Гласник“, Трибуна“

ги месечни часопис „Преглед Цркве Епархије Нишке“. _

Ниш има три штампарије, а она Цара Константина спада у прве штампарије у Краљевини.

Просвету потпомажу и културно-национална дру„штва: Народна Одбрана, Јадранска Стража, Друштво 'Књагиње Љубице, Косовка Девојка, Коло Српских "Сестара, Аеро-клуб и Соколско Друштво.

Нишко Соколско Друштво уживало је још пре рата твелики реноме у соколским круговима. Код свих утакмица у славјанским метрополама оно је било између првих. За време непријатељске окупације, Бугари разнесоше имаовину Сокола и све справе тако, да се је после другог ослобођења морало почети наново подисати Соко. Ако је то пошло за руком, то се има у трвом реду захвалити великом националном борцу поч. јаши Ненадовићу и његовим сарадницима: инж. -М. Чавдаревићу, агилном кап. Спасоју Нешовићу, Милану Стевановићу, Богдану Каутеку, инж. Томи Николићу, „Димитрију Крајналићу и др.

Покојни Ненадовић ја нашао себи достојног нас„ледника у Милану Стевановићу, грађевинару. Човек не од речи него од дела, он је својим самопрегором и тврдим поуздањем у свету ствар коју заступа, успео, дакако и уз сарадњу других, да Нишу да једну од најлепших соколана у држави. Соколана, која дугује своју егзистенцију иницијативи, енергији и пожртвовности „М. Стевановића, освећена је свечано 1. јуна 1927. год. у присуству Њег. Вел. Краља Александра |. У исто време освећен је и драгоцени соколски барјак, племенити дар истога М. Стевановића.

Соколу треба прибројити: „Удружење Четника“.

У Нишу се много гаји музика. Два су певачка „друштва, која су стекла по целој домовини врло добар глас: Црквено Певачка Дружина „Бранко“, која ове