Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra
“= ти
–| 7
45
ришали су Турци на Љешницу, док нису присилили војводу Јанка, да се са преосталом четом од 600 људи, којој је, затвореној у шанцу, нестало било и хране и воде, преда на милост непријатељу. У овим борбама око Љешнице турска је коњица након жестоке борбе тако рећи сатрла регуларно одељење српске војске.
После ове победе упути се Сулејман-паша под Лозницу. Седам дана трајали су турски јуриши на лозничке шанчеве а седми дан пође Турцима за руком, да натерају војводу Молера и његове чете у бегство и да овладају Лозницом. Одмах на почетку војних операција наредио је Карађорђе шабачком команданту Луки Лазаревићу, да поседне пролазе кроз киточку шуму. Овај корак запречи турским победиоцима пролаз за Шабац, те се они од Лознице кренуше уз Дрину до Бадовинаца. Бадовинце је чувао капетан Зека, који на вест да се Турци приближују, напусти ово место и упути се на Засавицу, где се ушанчио војвода Милош Обреновић са 3000 војника.
У Бадовинце пређе и везир Али-паша. По његовом плану требало је пре свега очистити Подриње од српских војника те с тога наложи Сулејман-паши, да поведе своје чете даље низ Дрину. Средином септембра налазио се Сулејман пред Засавицом. У Бадовинцима се предадоше и поклонише се Али-паши српски кнезови од Сокола и других горњих нахија. Паша одмах изда налог свима својим војницима, да са покорном рајом лепо поступају. Код Засавице наиђе Сулејман на ја стлор. Тек пошто је лагуме поткопао под шанчеве и после ванредно крвавога покоља, у коме је погинуо и јуначки капетан Зека, освојише 17. септембра Турци Засавицу. Војвода Милош са Србима, који побегоше из покоља, повуче се у Шабац те су турске коњичке патроле крстариле све до митровачке скеле. Сада се још 20 кнезова са њиховим селима покорише везиру и предадоше му оружје. Везир обдари кнезове црвеним ћурковима и обећа им сигурност живота и иметка.
У Шапцу се Срби под командом Симе Марковића почну утврђивати. Ту им стиже глас, да су Срби и код Неготина и код Делиграда претрпели поразе.
Босанска војска, кад је очистила Подриње и Посавље од српских војника, не хтеде још да полази на Шабац, јер би