Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

јој за леђима остале оружане српске чете. Али-паша одлучи, да најпре осигура залеђе па онда да почне опсаду Шапца. Он пошље једно одељење на Ужицу и друго на Ваљево и примора тамошњи народ на покорност и на предају оружја, а затим нападне ушанчене Србе у киточкој шуми. После жестоке борбе освоје Турци српске шанчеве и тек тада, крајем септембра, приступише опсади Шапца.

У исти мах, кад је почела босанска војска код Брањева да прелази Дрину, отворила је борбу и подунавска видинска војска. На челу једног војног оделења пређе 28. јула адакалски заповедник Реџеп-ага код Брегова преко Тимока и упути се на Неготин. Хајдук Вељко је подигао и запосео четама шанчеве код манастира Короглаша и манастира Букова, да запречи Турцима приступ Неготину. Реџеп-ага удари најпре на те манастире. Короглаш Турци одмах освојише, али код Букова бише сузбијени те њихове расуте чете љуто пострадаше у мочварном пределу. Нов нападај на манастир Буков под вођством Јусуф-аге крунисан је успехом: Турци истераше Србе из шанчева и освојише манастир.

Реџеп-ага у друштву са Карафејзом предузе сада опсаду Неготина, који је бранио храбри војвода Хајдук Вељко. Турски јуриши су били са успехом одбијени, а и офензивним кретањем опсађених Срба наношена је Турцима велика штета. Несумњиво је, да би Неготин дуго одолевао навали Турака, али Вељко набрзо погибе. Око 10. августа га усмрти турски топовски метак, баш кад је издавао налоге за одбрану шанчева. Младен Миловановић у име оболелог Карађорђа постави брата Вељкова Милутина за новог неготинског војводу. Милутин није имао храбрости и енергије Вељкове, те ноћу између 16. и 17. августа напусти тајно Неготин и повуче се са својим четама преко мочвара кроз турску опсадну војску. Један део неготинске посаде упути се Делиграду, а други део на челу са војводом Милутином оде у Пореч. Неготин идућег дана запоседоше Турци.

Навест.о паду Неготина чете, које су биле ушанчене код Текија, преко пута од Старе Оршаве, напустише ноћу између 18 и 19 августа своје позиције и повукоше се такође у Пореч.

кеиие" Батије—к. и аде ини >

ме аи тик 1