Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

Делиграда, који је бранио Младен Миловановић. Делиградска посада сузби навалу турских чета те Порта смени Карсли Али-пашу са заповедништва и средином августа постави на његово место Мехмед Бехрам-пашу, коме даде налог да Делиград опсади са једним одељењем, а са осталом војском да га обиђе и да се упути на Београд.

Срби осетише турску намеру и подигоше на Мозгову

шанчеве и запоседнуше их четама, да запрече Турцима оби-

лажење Делиграда. Крајем августа нападоше Турци на Мозгово и после крваве борбе протераше Србе из шанчева. У покољу паде на 2000 Срба. Одмах после ове победе кренуше се Турци почетком септембра преко Параћина и поту-

коше тамо ушанчене српске чете и код Ћуприје их претера--

ше преко Мораве. Један део Турака оставио је сераскир Бехрам-паша код Делиграда са задатком,да се не упушта у борбу него само да држи делиградску српску посаду у шаху. Младен Миловановић оде сада из Делиграда, да запречи Турцима прелаз преко Мораве, а заповедништво над дели-

градском војском повери Вујици Вулићевићу и Антонију 4

Пљакићу. После победе код Параћина разашље Бехрам-паша мања оделења да доведу у покорност и разоружају народ између

Тимока и Мораве, а он са главном војском похита према Пожаревцу, да олакша продирање Ахмед-паше и Реџеп-аге и да очисти десну обалу Мораве од Срба. Долазак Бехрамове

војске принуди Србе да напусте Пожаревац и да се повуку на леву обалу Мораве. У то доба је Пореч већ био пао те

је видинска турска армија напредовала уз Дунав према ушћу _ 1 Мораве. Крајем септембра била је цела десна страна Мораве у турским рукама те је отворена веза између Бехрам-

пашине и Ахмед-пашине војске.

Војска српска налазила се у то доба у расулу. Већаи мања одељења напуштала су српску заставу, поједине ста- | решине су склапале споразум са Турцима и полагале оружје. Српских оружаних чета у знатнијем броју налазило се још | једино код Хасан Пашине Паланке под заповедништвом Мла- | дена Миловановића, бранећи Турцима прелаз на леву обалу | Мораве „уздајући се при томе више у јако набујалу реку него _ у своју снагу. Као зараза каква обузе све Србе малаксалост и осећање блиске, неславне катастрофе. Хиљадама народа ~