Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

49

хрлило је на Дунав и Саву, носећи собом најважније ствари

· и гонећи марву. Без престанка су лађе превозиле бегунце

преко Саве и Дунава на аустријску страну. Топовска и пушчана ватра је грмила уз Дунав,нарочито од ушћа Моравиног. 2. октобра покушаше Турци на више места прелаз преко Мораве. Док су Срби са очајном храброшћу и крајњим напором задржавали непријатеље, преведе један Србин, по имену Орлић, Турке код Батовца, близу смедеревске скеле, преко Мораве, за леђа својим сународницима. Сад се разбегоше и све српске чете, које су стајале на Морави. Један део српских војника побеже у највећој забуни и пометености у шуме, други са војводом Вулом Илићем пођоше у Смедерево, где у слепој мржњи и дивљој разјарености поубијаше смедеревске Турке, који су живели у граду под српском заштитом, запалише са свих страна град и у саму ноћ побегоше према Гроцкој, праћени светлошћу ноћног пожара и кукњавом обезглављеног народа.

М Карађорђе је привезан болешћу за постељу провео у

_ Тополи све до пред крај августа. Око 25. августа је оздра-

вио и похитао на Дрину, где је узалуд покушавао да сузбије босанске Турке код Лознице, затим поведе чете на Брачинско Брдо те је одавде руководио борбом против Турака. Идућег дана дође у Липолист, а при крају августа боравио је у Шапцу. Вести, које је добио у Шапцу, говориле су о тешком положају, у коме се на свима фронтима налазила српска војска. |

Из шабачког логора пошаље Карађорђе Лазара Павковића, као свог изасланика, руском цару Александру, који се у тај мах налазио са руском војском у Чешкој. У писму, које је Павковић понео цару Александру, приказује Карађорђе очајно стање Срба и моли га да се споразуме са аустријским царем, како би се српски народ могао преко Аустрије иселити у Русију. Сличну мисију су добили и изасланици руског дипломатског агента Теодора Недобе Стефан Живковић и Павле Томић, који се кренуше са Павковићем у Чешку.

Већ пре овога, око 25. августа, послао је Карађорђе

4