Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

50

Лазара Тодоровића, секретара војводе Луке Лазаревића, у Беч цару Францу, да понуди Аустрији српске градове и да се распита, може ли рачунати на цареву заштиту ако му дође до невоље и пребегне на аустријско земљиште. Крајем августа похита Карађорђе у Београд, где наложи, да се кладовски војвода Живко и његов помоћник Јосиф Петровић ставе пред суд, који их је осудио на смрт, те су обојица у Београду јавно погубљени. 1. септембра налазио се Карађорђе у логору код Пожаревачке Скеле, одакле је писао поречком војводи Јовану Стефановићу и наложио му, да поверену тврђаву брани до последње капи крви и да одржава споразум са Хаџи Николом и војводом Милутином Петровићем. 3. септембра јавио је генерал барон Сигентал Карађорђу, да је Тодоровић приспео у Петроварадин и да га је он отпремио даље за Беч. Сигенталово писмо је уручено Карађорђу 7. септембра у Шапцу, где се је бавио још неколико дана, па се онда поново упути у Београд. Из Београда пошаље Карађорђе 11. септембра свог секретара Стевана Јевтића у Петроварадин барону Сигенталу са налогом, да усмено замоли барона, да лосредује код великог везира ради обуставе даљих операција против Србије. Ако је ово немогуће, онда моли дозволу, да се српске породице, које неће да остану под Турцима, могу настанити на аустријском земљишту. Осим тога моли да Аустрија престане помагати Турке провијантом и другим начином.

У Аустрији су политички кругови желели пропаст Србије и једили су се на споро напредовање Турака, те

је сасвим разумљиво, што је Сигентал одбио молбу за 3

интервенцију код великог везира. Што се тиче бегунаца, Сигентал је обећао, да ће дати уточишта женама, старцима и деци, али не и здравим људима. Карађорђе се овом радовао, јер ће одрасли мушкарци бити принуђени да се боре,

док не стигну одговори од руског и аустријског цара.

Из Београда се Карађорђе врати четама у Шабац, где му стиже вест о паду Засавице. Из Чешке и из Беча није добијао никаквих вести, деморалисане чете су се

јатомице предавале Турцима, а народне вође су се распа- 4 метиле: неки су хтели да се бежи у Аустрију, други су

предлагали да се предаду на милост непријатељу, а само мали део је био за даљу борбу.