Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

арнаутска, места. Колику силну муницију троше Арнаути! Оно што сам видео овде и на Мердарима, то је невероватно, гледајући камаре од чаура. Млазеви крви воде нас до лешева арнаутских.

У 5 часова по подне наше трупе пролазе кров Приштину, Ми заноћисмо са ове стране у биваку, над самом Приштином. Ноћ је била страшна: ветар, киша, блато и хладно. Топови на положају са датим и обележеним правцима. На све стране пеку се овце. Овде нас известише да је нађен један турски артил. ппоручвик на друму сав разнесен артнилеријским зрном. Далеко преко Косова одмиче један кратак воз у правцу Феризовића, свакако са нешто турских трупа, а вероватно и топова. На свакој кући у Приштини лепрша се бело барјаче и само се чује »теслим« (предаја).

10. Октобар. Пред подне прођосмо кроз Приштину да стигнемо у бивак позади нашег предстражарског полсжаја Ветерника. Кров Приштину поздрављају нас звона са наше цркве. Тробојке се лепршају, Арнаути вире кроз прозоре и ћепенке и неверице гледају српску војску.

За време појења коња обиђох турску касарну. У њој је био страшан неред од паничног напуштања, испред надирања наше дивизије. У једној соби на лепоме асталу за писање нађох упаљач нашега пољског топа! Магацини су пуни нераспаковане модерне обмундирсвне, логорске и друге спреме, коју као плен узапти наша дивизија. Један топ старога модела и доста сандука са артилеријском муницијом нађосмо у топовеској шупи.

Замерам, што одмах није запечаћена ова касарна, јер би наш штаб имао ако ништа, друго, а оно мазу разбацаних турских секција и архиве, што је све било израстурано у и поред касарне, У овом моменту, више касарне припуцаше пушке, потрчах да видим шта је, кад наши коњаници повели да стрељају неке озлоглашене Арнауте и, наравно, нису их били шретесли, У тренутку пред стрељање ови поваде сакривене револвере н

распале, и то у присуству наших најмање хиљаду људи, те том приликом убију једног коњаника и два коња.

11. Октобар. Врло добро очуваним друмом сунце нас обасја кад наиђосмо на Косово. Дивизија се креће у маршевој колони. Сигнална линија показује, да се веза одржава на целом фронту надируће треће

армије. Мој дивизион је у главнини, а циљ данашњег марша је Феризовић. ·

Нашим Косовом идемо преко села: Лапљег, Липљана и Бабуше, Пукло је као длан, Тулбе Муратово је десно у даљини, наша Грачаница као од сира срезана са својим лепим кубетима оста, лево. Ту је и Ситница.

Пролазимо богата села и турске чифлуке са пуним амбарима као злато жутом косовском пшеницом.

Звона са наших цркава одјекују, дочекују и објављују осветнике косовске. Бацамо се у снове и претпоставке о косовскоме боју!... Ове нам слике наше историје излазе пред очи, а то појачавају и сузу натерују следеће епизоде: По друму у свечаном карактеристичном косовском руху наше сељанке, сељаци и деца са Косова. Моји Ужичани, брђани, поадрављају их са »Помози Бог Косовке ђевојке«, а оне место отпоздрава,

5 и ==