Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

певају, чисто, српски, сузу натерујући на очи: »Док је нама Милоша јунака« и »Радо иде Орбин у војнике«.

Ови тренутци су силни, невероватно дочекани и од многих од радости оплакани!,..

Збегове арнаутских фамилија срећемо где се већ враћају. Да ли је сан, да ли се овако лако и сигурно пролази кроз наше Косово и чувени лабски арнаутлукг!

Око 5 часова по подне стигосмо пред Феризовић, око кога се чују карактеристични потмули звукови арнаутских мартинки, а кроз сумрак се лепо примећују око касарне чак и њихови одблесци. Шта, је тог Наша коњица на »теслим« Арнаута и леп дочек пролази кров Феризовић и гура ка Качанику, али кад јој страшну ватру мартинки почеше сипати у леђа, она се враћа безобзирце и отвара паклену ватру из митраљеза, изгубив том приликом једног резервног официра и митраљеске делове.

Једна пољска батерија поздравља са два до три плотуна кроз сумрак правац, одакле сева мартинка.., тишина и Феризовић је наш. Овај Арнаутима својствен кукавички начин и поступак, који нам је и на Мердарима одузео неколико драгоцених живота, платили су они добро сутра дан. Наш ратни суд казнио је зликовце. Ми заноћисмо пред Феризовићем са пласираним топовима, посматрајући по ведрој ноћи врх Љуботена и Шар планину.

12. Октобар. Дивизион је, без једне батерије, која је у десној побочници преко Шар планине, одређен у леву колону са трећим пуком преко Скопске Црне Горе, да чува леви бок Качаничког теснаца ни да форсира ка Скопљу. Таман се организова маршеви поредак око Сазлије (опеване у песмама о Косовскоме боју), кад нас арнаутске мартинке дочекаше код села Сојева. На десном крилу према главнини наше дивизије чују се и топови. Батерије се већ ангажују. Ја одвајам од батерије један вод, па топ, на леви бок и пласирам остала три топа на ивици једне шуме, маскиран само оградом забрана и отварам ватру под кишом куршума; који нам долазе са 800 метара даљине, од Арнаута начичканих по густој шумарици испред нас. Ово, свакако, тактика модерне артилерије није ни

могла сањати!,.. Нишани се глетком, примењује једно страховито кошење и... по који пуцањ арнаутски одјекне, да га до вечери сасвим нестане.

Горег терена за артилерију, па и брдску, у смислу пролаза, нисам могао замислити. Честар, шумарице, непрокрченост, куршум зуји им фијуче, пљаштајући кад удари о гране, а батерија гони и надире. Киша сипи једнако. Нанлазимо наше шрапнелске кошуљице посејане по гребену кога су Арнаути држали, лешеви све од 40 до 50 година, било их је и без зуба, који су бранили свакако не турску даревину, но своја огњишта. Овега око седам метака од турских топова пало је у правцу наших батерија у току целога дана, а затим умукоше.

Карактеристично цепање брдских батерија већ је почело, што је у осталом природна последица герилског ратовања. На заштиту п искрено чување одвојених топова треба наше пешаке нарочито обучавати и сродити. Заноћисмо јужно од села Камена глава.

= "(а

Аре Еј