Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

оф о

пл

Елеменат време је за ову нашу спремљену офанзиву и пробој имао огроман значај. И сама помисао, да елементарна непогода може пореметити ово извршење, огромне напоре у припреми, и онај елан морални, који кида сваки нерв кад је у питању бити ил не бити — била је страшна.

Ноћ у очи 1. Септембра на Буковику била је тајанствена, гледајући оне разне непогашене светиљке и сенке које су се око њих кретале г опртавале. Ведро небо и тихо време те ноћи, предсказивало нам је да је за сад и Бог са нама. Оутрашњи дан, дејство његово, већ ће наговестити шта се може очекивати, и приближно бар, да ли води успеху. Истина, артилеријска. припрема прва два предвиђена дана, као увод, није можда, много меродавна, али »по јутру се дан познаје«.

Последњи извештаји наших армија да је све спремно и готово, прочитани су поред уобичајене ватре. Она се није чаркала, пурењаци се нису пекли. Она је само догоревала, и доцкан, при последњим остатцима, жара. који су се једва назирали и светлуцали кроз пепео, Врховни Командант и началник штаба су се повукли у своје бараке, не на одмор, но да се припреме и изађу убрзо на осматрачницу и виде поражавајуће и страшно дејство више стотина укрштајућих се путања од топова свију калибара на Соко, Добро поље, Кравицу.

Несумњиво је, да овога јутра и дана, почетка рада, није било Орбина у ма коме својству на овоме фронту без обзира на чин, звање и положај, да није узбудљиво и дрхћући позивао и Бога у помоћ као п нашу стару ратну срећу, или да није помислио и видео своје домове и најмилије у поробљеној отаџбини, и да им није у себи дао заклетву да за њих приноси све на жртвеник овога судбоноснога момента, ве да би их што пре ослободио и загрлио!

Запаљени и испретурани, запрашени димом и експлозијама ровови и сви земљани, камени, дрвени и бетонирани построји непријатељеви, на-, товештавали су јутра 1. Септембра добар почетак. И ако то није значило да је сигуран и изборен успех ту, ипак је свакоме лебдео неки инстинктивни осмејак на уснама. Осећало се, чак се било и убеђено да је добро, да ће бити добро!

Почињу већ да стижу извештаји, они почетни, али који су значајни и поред краткоће, нарочито кад су повољни. Они са разних страна говоре о поколебаном непријатељу, о напуштању извесних ровова, линија, од, убиствене ватре наше артилерије. Наша артилеријска ватра се помера. Наши пешаци са Французима већ улазе у прве линије непријатеља. Он још даје отпор. Заузимају се познате од војника крштене тачке и положаји на линији непријатељскога фронта, Јавља се и о заувећу извесних на секцијама обележеним тачкама и важнијим положајима. Непријатељ напушта рано већ другог дана целу греду, коју смо, држану од њега на оном природном каменом зиду а посматрану из Могленичке долине, сматрали као неосвојиму, Не зато, што је војнички и технчки држана, но што је природа таквом престављала.

= (69 ==