Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

Од пробоја солунског фронта до Београда.

Још наше победоносне трупе при пробоју Солунскога фронта нису сишле ни стигле до Вардара, још није престало да се препричава о борбама на Козјаку, Ђуровом и Кучковом Камену и о свежим немачким, батаљонима на које су наши наишли, а у Штабу Врховног Команданта, Престолонаследника п Регента, већ су била спремна и издата наређења за покрет. Журило се свима, са свим појамно, од Њега па до последњег обавезника, да се за првим весницима слободе, нашом храбром војском, не изостане, и што пре стигне кући, својима и у Орбију!

Ко познаје темпераменат и крв праунука Карађорђевог, тај може појмити какву је и колику жељу имао Он, да буде међу првима, на челу Његових Орлова, и да донесе и објави после трогодишњег ропства слободу Његовој Србији и свој другој неослобођеној браћи.

На жалост то је било немогуће и неостварљиво, у колико се Њега тицало. Он је морао да због наглих догађаја, као последице пробоја Солунског фронта, ма да очекиваних, али који су се развијали невероватном брзином, п свесан својих дужности, остане још који дан, у почетку и због моменталног застоја француске источне војске и наше прве армије, а потом и због очекивања догађаја на западном фронту. Он је морао да буде у сталној вези са Савезницима и њиховим штабовима због даљег рада.

Било је тренутака, када се п поред свега тога једва могао уздржати да на све то заборави. Нека неодољива сила вукла је и Њега као и све Његове сараднике овога епохалног догађаја, да без обзира на значај и одговорност њиховог останка оду са победоносним нашцм армијама!

Сву тежину овога осетио је нарочито оперативни део наше Врховне Команде, који, све тако рећи до Окопља тешко је стизао да се, једнако у покрету, веже са нашим армијама. Врховни Командант, водећи увек уза се свога начелника штаба Војводу Мишића, летео је тих дана са правца друге на правац прве армије, а од њих до француске источне војске. Он је хтео да буде, а и био је свуда! Прокрстарио је од 16, Септембра до 4. Октобра п Добро Поље, Кравицу, Козјак и Кучков камен, ! Прилеп, Тројаке, Црну реку, Бабуну и Битољ. Падао је у искушење у тим приликама да са више и не враћа у Штаб. Три године на Солунском фронту и Њему су досадиле! Било је можда п сретних околности, што то није остварено. Нарочито, прекинута и невезана комуникација од Доброга поља преко Ковјака ка Вардару, као п извештаји, саопштења и наређења са западнога фронта, што Га је све морало уздржати да остате уз Штаб Врховне Команде.

== #70 =

не а