Iz nove srpske istorije

124 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

овај пројект, и у томе случају могао је рачунати на зашгиту и добру вољу цареву. Ако би се, евентуално, показало да је Савет сметња или тешкоћа за добру управу земље, цару неће бити тешко да помогне Кнезу у извођењу Савета на прави пут, У «случају да Милош не прими руски предлог устава, цар ће му га наметнути, поред све потпоре коју Милош Може добити од Енглеске, Долгоруки је додао, да се цар увек уздржавао од мешања у српске унутрашње ствари. Он би био оставио народу и његовом Кнезу да сами изберу ону владу коју сматрају да је за њих најбоља, — да су само остале силе следовале овоме руском примеру немешања, и нарочито, да је Кчез одбио да слуша савете који су му долазили с поља. Али, чим је цар дознао да Милош од своје воље прима савете сила непријатељски расположених према Русији, цар је сматрао да је сасвим природно да исправи то стање ствари, тражећи примену оних уговора за чије је извршење он јемчио, — и на тај начин спречи осталг силе да се користе против Русије оним положајем који су ти уговори дали Србији. Било је немогуће рећи јасније да су поверљиви односи Милоша и Хоџеса, ако не изазвали, а оно бар убрзали кризу, Бранећи се како је најбоље умео од прекора, Милош је саслушао са пажњом захтеве и савете кнеза Долгорукога који су се тицали устава, и уверавао га је да ће се, без губљења времена, озбиљно бавити тим питањем. У кратко, кнез Долгоруки имао је утисак да ће његова мисија постићи онај циљ који је цар имао у виду када га је послао у Србију, и да ће ускоро бита издан устав који е учинити крај унутрашњој кризи, која је мучила земљу, и прекинути затегнутост односа између Русије к кнеза Милоша. За време бављења кнеза Долгорукога у Србији, кнез Малош је послао два писма Куниберту са доста неодређеним обавештењима за Хоџеса о мисији царевога изасланика, и у очевидној намери да га умири и да му каже, да кнез Долгоруки није тражио ништа на начин који