Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 195.

не трпи поговора и одлагања, и који би био безобзиран, „Знајући“, писао је Милош Куниберту, „да. се г, консул Енглеске много интересује за долазак кнеза Долгорукога у Србију, ја вам препоручујем да га поздравите од моје стране, и да му кажете да нам је Кнез дошао са најбољим могућим намерама. У свима разговорима с нама, он је имао у виду само благостање наше отаџбине, и уопште његова расположења према нама јесу не може бити више пријатељска. Известите о томе г. консула, те да се и он радује као наш пријатељ“. Два дана. доцније, он је писао Куниберту: „Кнез Долгоруки користио се овом приликом, да се обавести о стању земље, и он се уверио како су мало основане биле клевете наших непријатеља, који ће морати црвенити од стида што су тако бестидно лагали о правом стању Србије, Како знам да ће се консул Енглеске, г. пуковник " Хоџес јако интересовати за мисију кнеза Долгорукога у Србији, ја. вам препоручујем да му саопштите ово писмо као искреном пријатељу ове земље и моме.

Кнез Долгоруки отишао је из Крагујевца ! новембра. Он је био врло дирнут знацима пријатељства и захвалности којима су га Кнез, чиновници и народ предусретали као представника Цара, заштитника Србије.

М.

По закључењу Долгорукове мисије, Хоџес се дао енергично на посао како би могао с успехом дочекати нова руска предузећа у Србији, за која је био сигуран да ће убрзо настати. И доиста, тек што је Долгоруки отишао, а већ се стало говорити да ће Вашченко, руски вице-консул у Оршави, бити постављен за рускога консула у Београду. Његово присуство у Србији, природно, убрзало би кризу. По Х џесовом мишљењу, прво што је ваљало урадити, било је уверити Милоша о потреби једне пра-