Iz nove srpske istorije

126 МИХ. ГаВРИЛОВЕЋ

вичне и уређене управе и једне стрпљиве и помирљиве владе; иначе, његова ће влада изазвати једну. буну која ће га оборити с власти, Милсш се показивао у толико доступнији Хоџесовим саветима, што му је и Долгоруки препоручивао да опрости незадовољним и отпорним старешинама. Сам Хопџес посредовао је између Кнеза и четворице његових главних противника (Јеврема Обренсвића, Вучића, Ђорђа Протића и Стојана Симића), и успео је да их, иако само привремено, измири. Он је помагао Милошу да како тако изравна своје несугласице са својом женом, кнегињом Љубицом. У исто време, Милош, да би доказао своју готовост послушати савете које му је Долгоруки донео из Русаје, по: ставио је нарочиту комисију која ће израдити нацрт једног устава и једнога грађанског и кривачног законика. Хоџес је налазио да баш ако до буне противу Милоша и не дође, треба узети у рачун могућност његове смрти. 17 октобра, он је писао лорду Палмерстону: „потреба да се заведе правична и уређена управа постаје још јаснија, ако се узме размишљати о средствима предохране у случају кнежеве насилне или природне смрти (насилна смрт његова није у овој земљи науколико невероватна). Сви признају да би, у случају његове смрти, настала у садашњим приликама страховита пометња и безвлашће,“ Хоџес је био уверен да би, у случају Милошеве смрти или оставке, наследно право његовога најстаријега сина Милана, који „због духовне неразвијености“ није никако за владаоца, било оспорено, Постојало је уверење, да би руски кандидат за српски престо био Карађорђев син. Тврдило се као сигурна ствар да се он, уочи Долгорукове мисије, врзао око границе Србије. Много важнија била је та околност, да је овај претендент носио једно име које је имало велики значај међу Србима. 17 октобра, Хоџес је писао лорду Палмерстону: „Политичка историја и сјајна кариера Цонога Ђорђа, без сумње, добро је позната вашему лордству, — и многи људи овде верују да би, у случају једне ре-