Iz nove srpske istorije

" 162 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

рењем. Бутењев, сигуран са руским утицајем на дивану и Русијиним правом мешања у српске ствари, посматрао је радњу депутације са зловољном равнодушношћу. Понсонби, баш онда када је требао да буде најактивнији, постао је неспособан за енергичне и постојане напоре. Хоџес га је оставио у врло рђавом стању здравља, после једног пада с коња, и он је остао целога века слаб и болестан. Наместо њега, драгоман амбасаде Пизаниинеки Франчески, уредник Ошоманскога Монштора, и поверљиви агент турске владе, имао је са депутирцима да брани гледиште кнеза Милоша. Франчески, коме је Милош, на Хоџесов предлог дао леп поклон, одржавао је поверљиве односе са делегатом Живановићем. Он је, као новинар, састављао одговоре депутацаје, које је кнез од Самоса преводио на турски за Порту, Тако је ниско пао велики план који је сам Понсонби смислио за сузбијање рускога утицаја у Србија.

Око 17 октобра Порта је известила депутирце да је готова потврдити установе које су они тражили, али под условом да их одобри и српска На"родна Скупштина, Била Порта искрена или не, ово је без сумње било најбоље решење, То је била котва спасења за Милоша и без сумње његова последња могућност да избегне Портино натурање једнога решења за које је он тврдио да је противно и његовим и народним жељама. Понсонби је разумео сав значај овога Портиног потеза. Када су му делегати дошли 18 октобра, он им је рекао: да ако Народна Скупштина заједно са Кнезом затражи установе које су предвиђене у нацрту поднетоме Порти, ситуација ће се потпуно поправити, Он је тврдио да ће тај план бранити насупрот целоме свету, и готово је он лично јемчио за успех,

Саслушавање народа могло је испасти тим повољније за Кнеза, што је Порта изнела некоје зажтеве, — на пр. „појасе“ тврђава, — који су могли » -ко прибити народ уз Кнеза. Ипак зато, Кнез се није журио да одговори Порти сазивањем Народне Скупштине, Он није био сигуран са народом, и бојао се