Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 168

да га сазивање Скупштине, исто онако као и шиљање депутације у Цариград, не преда у руке његовим непријатељима. Пошто је примио извештаје депутираца од 19и 21 октобра, он је путовао неколико дана по земљи, да би се обавестио о расположењу народа. Тек 5 новембра послао је депутирцима један дуг одговор, у коме је, са многим тонављањем, — и местимице са наивним и прилично натегнутим разлозима, — изјавио да Порта треба да одобри његов уставни нацрт и поништи члан хаташерифа о непокретности саветника, јер ће тиме задовољити не само његове него и народне жеље. „Порта ваља да зна“, рекао је он, „ла нас Русија мрзи и виче на нас само с тога што ми не признајемо другога господара до Султана“. Порта није смела напустити Србију и њенога кнеза... „Ма тумачимо заштиту Русије само у томе смислу да она има да штити Србију од страних напада, и да има да брани неповредност њених права и привилегија; што се тиче унутрашњих ствари и управе, то се не тиче никога другога до кнеза и народа.“ Ако ПШорга жели да избегне мешање једне стране силе у српске послове, она треба да се одупре овим интригама и да потврди органске установе кој

Србија тражи. Што се тиче најважнијег питања, —_ саслушавања народа о уставу, — Кнез је гледао да развлачи ствар. Ако Порта, рекао је он, буде а даље тражила одобрење Народне Скупштине за онај нацрг који су јој делегати поднели, онда они треба да захтевају један ферман ад ћос. Чам би ферман био примљен, Народна Скупштина била би сазвана, и нацрт устава, са потписима њених чланова, био би послан у Цариград. Ако Порта не пристаје на овај предлог, или ако нг одобрава нацрг устава који јој је поднет, депутација Ће бити опозвана, — и онда, рекао је Милош, „ми Ћемо уредити своје ствари како сами знамо, без чијега било мешања. У исто време заричемо се Високој Порти, да нећемо учинити ништа што би се косило са нашим дужностима према њој, —- и

115