Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 165

народно негодовање, 16 новембра, Вучић, главни завереник, писао је Петронијевићу, који је стајао на челу делегације у Цариграду, да се због те двоструке пропаганде може свакога часа очекивати буна и нереди. „Сам Бог зна, шта све може бити за неколико дана. Ти знаш да се сав свет узбунио; ми чекамо да буна плане на све стране. Милош то не зна, него бесни и јури из места у место, да би се само улагао народу ... Ја и опет кажем, да буна може планути сваког часа; ми је чекамо свакога "тренутка, и спремни смо на све.“ Узнемирени и брижни за своју властиту безбедност, старешине су послале Кнезу једнога човека кога је он јако ценио; да му отворено каже, да они знају све његове планове и намере, да тих планова и намера он "треба да се махне, па да се врати Русијии њима (старешинама), па да сви заједно раде на народноме благостању, — а ако би ом хтео да подбуни народ, то му не само не би донело користи, него би, напротив, изазвало његов пад, који ни саме старешине не би желеле, Милош је одговорио да он никада није мислио да се с њима завађа нити да са Русијом прекида, — и после тога борба с обе стране продужила се жешће него икада,“ Хоџес је без сумње био добро обавештен о свему што се дешавало у земљи и знао је Кнежеву агитацију у свем њеном обиму. У другој половини месеца он је имао Палмерстонова упутства од 7 новембра, а тако исто и једно Понсонбијево писмо основано на упутствима из Лондона. Он је по томе писао Кнезу, хвалио његово држање, препоручивао кураж, и наваљивао на њега да сазове Народну Скупштину, 27 новембра, с погледом на Кнежеве тешкоће и салетке противу њега, он је писао; „По препоруци лорда Понсонбија, ја предлажем сазивање једне скупштине целога народа која ће утврдити основе опште безбедности и мира, и која ће бити тумач жеља и потреба српскога народа код Високе Порте.“ То је ваљало урадити без оклевања. Хопес је учинио само једну резерву: Кнез је требао да са-