Iz nove srpske istorije

166 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

зсве Скупштину само онда ако је, према тадашњим околностима, сматрао то за „безопасну и умесну меру." ') Два дана доцније, он је опет писао, скоро у истим изоазима; „Ваше Височанство уверавало ме је више пута да је српски народ одан вашој личности, да он не двоји благостање земље од вашега личнота благостања, и да се ви можете поуздати у његову лојалност и патристизам, Код таквога стања ствари, не може бити ни опасно ни штетно да се сазове једна скупштина целога народа, и да јој се искрено и отворено изложи садешњи политички положај Вашега Височанства, ваши преговори сада у току у Цариграду, неочекивани захтев турске владе да јој се уступи један део земљишта око Београда и осталих утврђених места, и стање ваших односа са Високом Портом, са Русијом и осталим европским силама. "3) Хоџес је додао, да је жеља његове владе, да се српскоме народу достави, да Велика Британија нема намеру да се шари на Балкану, да би сна желела да сдржи Турску, и да тога ради нуди своју потпору Србији за све могућне и практичне мере противу непријатеља Високе Порте, „Ја сам овлашћен да известим Ваше Височанство да Бе вам Влада Њенога Величанства указивати и даље ту потпору." 3) У случају да Порта, потстакнута Русијом, наметне Србији један доживотни (Савет или један Савет постављен за одређени број година, Хопџес, у своме писму од 28 новембрг, у име британске владе, саветовао је Кнезу, „да се одупре тој мери из разлога што је штетна за Отоманску Царевину, и што је турска влада могла на њу пристати само из страха.“ „Ја имам шта више налог да вам кажем, да Влада Њенога Величанства налази да. Ваше Височанство не треба категорички да одбије ту меру, и тиме даје Русији изгсвора да понуда своју потпору Високој Порти него, уместо тога,

1) Хоџес Милошу, 27 новембра 1238. =) Хоџес Милошу, 29 новембра 1538. >) Хопес Милошу, 29 новембра 1838.