Iz nove srpske istorije

184 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

нека реши сам шта му ваља чинити. Милоша је овај одговор ражљутио, и одговорио је опоро Хоџесу, који га је, рекао је он, осрамотио пред целом Европом, дајући му у име своје владе обећања, иако она није била кадра да га брани.

29 априла, Милош је прешао у Земун, у Аустрију, и одатле је јавио београдскоме паши, да се не мисли враћати све докле се не промене постојеће прилике, Кнез је послао др. Куниберта да саопшти ову одлуку Хоџесу и францускоме консулу, који је баш тада дошао у Србију, — и да тражи потпору њихових влада, „Кнез“, рекао је Куниберт

оџесу, „држао се досада прећутно оних савета које му је Влада Њенога Британскога Величанства давала преко вас, али у кризи која је сада наступила, пасивни отпор није више могућан, Идући за саветом и жељама Велике Британије, Кнез је ставио на коцку свој живот, који је у последње време неколико пута био у опасности. Његово Височанство поуздано зна да, ако би се ма најмање удаљио у унутрашњост земље, неизоставно би био учињен покушај противу његова живота; с друге стране, ако би остао у Београду, и ако би се и најмањи народни покрет десио у коме ма и у најудаљенијем крају земље, он би био осумњичен као подстрекач покрета, и одмах би пао као жртва насилних мера. Под таквим околностима, Кнез је одлучио да се стави под заштиту Аустрије, и да потражи уточишта на њеноме земљишту, где ће остати све докле га Султан не позове натраг под повољнијим приликама, или докле му жеље и једнодушни глас српскога народа не омогући повратак“. На ово саопштење, Хопес је одговорио да он нема никаквих службених упутстава на основу којих би могао било одобрити било осудити корак који је Његово Височанство учинило, али да ће он одмах о томе известити своју владу, а у исто време сматрао је за своју службену дужност саветовати Кнезу да ни под којим околностима не помишља на оставку, па чак да не чини ни наговештаја о таквој намери, „Земља је према томе", писао је Хоџес, "У