Iz nove srpske istorije

«СУСПЕНДОВАЊЕ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАВА фебруар—март 1832, године

Почетком јануара 1835 године, устале су против кнеза Милоша најглавније старешине у нади да његову власт огравиче уставом. Ту побуну предводио је Милета Радојковић, велики сердар расински. 8 јануара он је ушао у Крагујевац са великим бројем наоружаних људи, наместио се у Народноме Суду и чекао долазак осталих завереника, па да тада реше шта ће радити против Милоша, који је тада био у Пожаревцу. Ну у одлучном моменту, остали завереници клону духом; Милош пак, преплапшен, покаже се помирљив, и тако се цела ствар стиша на неочекиван начин, Милош је свечано опростио завереницима, Милети Радојковићу, Стојану Симићу, Авраму Петронијевићу, 6. Протићу и Милосаву Здравковићу, и обећао да ће дати жељени устав, Нисање тога устава Милош је поверио одмах Дим. Давидовићу. За Сретење 2 фебруара 1835 године била је заказана Народна Скупштина, и на њој је, 3 фебруара, Устав био најсвечаније објављен. Наш је циљ овде да изнесемо у каквим је приликама тај Устав суспендован,

Кнезу Милошу јако је било стало да прикрије од Порте и Русије, а наравно и од остале Европе, праву природу јануарских догађаја. То је био тежак посао, ну Милошева наивност ишла је дотле да је мислио да ће му то испасти за руком, и да ће тако