Iz nove srpske istorije

СУСПЕНДОВАЊЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАВА 191

«скинути сенку која је, услед тих догађаја, пала на стабилност његовога положаја у земљи. ј

Крајем 1834 године, Милош је, преко своје депутације, био обећао Порти да ће ускоро доћи у Цариград да се лично захвали Султану на његовој милости према српском народу. Хатишерифима од 1830 и 1833 године, односи између Србије и Порте били су дефинитивно уређени, и било је сасвим у реду да Милош учини овај акт учтивости према Султану. То је била не само његова жеља, већ и жеља Русије, која је тада била у врло пријатељ ским односима с Портом. Тај обећани и тако рећи заказани пут у Цариград, Милош се реши да из несе као разлог последњој побуни.

24 јануара, Милош је писао својим депутатима у Цариграду о узроцима побуне и представљао да су старешине и народ устали на њега да омету његов пут у Цариград: народ се тобоже бојао да остане без њега, нарочито у моменту кад су Босанци својим изгредима на Дрини непрестано угрожавали Србију: У току 1834 године Босанца су били учинили неколико повреда границе, и Милошу се учинило згодно да и то надовеже на народну љубав. Једну отворену буну против њега Милош је представљао као знак необичне оданости народа и старешина, који га, из превелике љубави према њему и из страха за добро отаџбине, не пуштају из земље! ТУ истоме смислу Малош је писао 25 јануара Порти, Бутењеву, рускоме посланику у Цариграду, графу Неселроде, вице-канцелару у Петрограду, кнезу Метерниху у Бечу, Минчакију, руском генералном консулу у Букурешту,и Дим. Мустакову, српскоме агенту у истоме месту“, |

Ну док је Милош овако слао извештаје, који њему годе, у Цариград су стигле информације с друге стране, које су доста истинито представљале

1) Кнежевска канцеларија, 24 јануара 1835, Милош депутатима. у

=) ја. Кед. 24 и 25 јануара 1835. Писма Милошева под тим датумима,