Iz nove srpske istorije

СУСПЕНДОВАЊЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАВА 205

слио да ово питање сврши до Ђурђева-дне, „Само нек се у то нико не меша и нек ми се не шаљу овамо никакве комисије. ““)

Тако је свршио Сретењски Устав. „Уверите их, писао је Кнез Герману за Бутењева и Реис-ефендију, да онај Устав никако код насу дејствију није, и да код нас дела теку са свим по старому.“

Бутењев је врло радосно примио од Германа. извештај, да је Кнез одбацио Сретењски Устав, и да је намеран да састави нов нацрт у духу хатишерифа и уговора између Русије и Порте.

Крајем априла аустриски интернунциус у Цариграду пише Матервиху да ће му послати превод српског Устава, иако је пропао: ваља га сачувати у архиви као један споменик више међу заблудама. ХЛХ века!“

Све што је остало од Сретењског Устава, то је назив Државног Савеша, који се дотле звао На= родни Суд, и данак од шест талира, који је уведен Сретењском Скупштином место десетка, ради правилнијег финансирања по новоме Уставу.

Питање уставно улазило је, дакле, у једну нову фазу, са свим повољну за Кнеза, Кнез добија своју првобитну власт, која му је била тако скучена Уставом од фебруара месеца, и оставља му се да сам учини нов пројект Устава, или боље административног регуламента, који ће поднети Порти и Русији на преглед и одобрење. Да би се видело колико је ова солуција била пробитачна по Кнеза, да напоменемо да су Порта и Русија 1838, у сличној прилици, просто затражиле депутате од Кнеза и израдиле Устав са свим противно жељама кнежевим. Нешто слично било је и са редакцијом влашког Органског Регуламента. Влашки кнез, Александар Гика, и његови

Е БН ееНса Канцелар ија.30 марта 1835. Милош Герману,ос. ст.

5) Нашз Ној-ипа Зјашвзатсту, 6 маја 1835 Штирмер Метерниху. „ЕПе преп тепе раз тош5 Феке сопзегусе дапз. јез Атстус5 соште чи шопштеп! де рјшиз фЧез ађегганопв. аи месје,“